Почетна Градски таласи Градске приче Мокро: Поносни на младост, забринути за будућност

Мокро: Поносни на младост, забринути за будућност

111
0

Док на аутобуском стајалишту испред Вијећнице чекамо колегу који треба да нас вози у правцу сјевероистока, како то обично и бива у новинарском послу, не губи се ниједан тренутак.

-Немојте ме погрешно схватити, али те приче код нас су увијек актуелне. Мокро је након коначних граница између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, остало тиха патња многих Сарајлија. Сваког петка аутобусом путујем  за Горажде, а да ме обори, сну дозволим тек кад прођем Мокро. Тај потез од Хан-Дервенте до успона на Романију, за мене  је најљепши дио Босне и Херцеговине, некад за викендовање и одмор, а након рата и за живот – каже нам Аднан, који сваког викенда преко Мокрог и Романије, како каже, од сарајевске хаве бјежи у Подриње.

Резултат слика за romanija

Мокро је од наше полазишне тачке удаљено двадесетак минута вожње, а за турског вакта каравани су од овог подроманијског мјеста до Башчаршије путовали и по четири сата.

Стољећима је Мокро било значајна караванска станица.

Снага се ту узимала  у потреби да се савлада тежак пут преко Романије. Предах су ту тражили и путници који су хитећи ка шехеру, управо савладали трасе преко те горе.

Зато не чуди историјски податак да је Кара Мустафа бег Соколовић на том мјесту, за вријеме свог беговања, саградио џамију и караван-сарај.

До средине 19. вијека овдје се налазио и велики хан, који је изградио Мехмед-паша Кукавица.

Тих објеката у Мокром више нема, а поред Цркве Успења Пресвете Богородице, најзначајнији објекат и институција у овој паљанској мјесној заједници јесте основна школа, која баштини традицију дужу од једног стољећа.

Само двадесетак минута вожње, довољно је да вас након сарајевске магле, смога и загађеног ваздуха, запљусне талас планинске свјежине и неколико степени нижа температура.

-Очекивали смо вас у недјељу, на Светога Саву, када смо прославили школску славу. Добро дошли! – дочекује нас Радмила Веселиновић, директор Основне школе „Мокро“ и допуњава наш кратак осврт на историју овог мјеста.

-Не смије се заборавити да је Мокро било живо мјесто и у средњем вијеку. Углавном је било под влашћу велмошке породице Павловић, али у борбама с хумском властелом, Павловићи су се неколико пута повлачили у корист  војводе Сандаља Хранића, зета кнеза Лазара – објашњава директорка.

А Мокро је на први поглед и данас живо и перспективно насеље.

-Насеље се налази поред важног магистралног пута. Ту су већ поменуте црква и школа, амбуланта, апотека, стоматолошка ординација,  дјечија играоница, велики маркети, неколико угоститељских објеката, фризерски салони, бензинска станица… Највећи прилив становништва десио се у току и након рата из правца Сарајева у Федерацији Босне и Херцеговине. Међутим, све што сам набројала једна је страна медаље. Школска статистика је забрињавајућа. У централној школи, без подручних одјељења, у школској 2002/2003 години наставу је похађало 477 ученика. У 2015/2016 години имали смо свега 274 основца – каже Радмила.

Први пионирски покушај на описмењавању становништва у Мокром датира из 1895. године. Везује се за име Јокице Новаковић, која је била кћи мокрањског свештеника Косте Новаковића. Просветитељски рад Јокице Новаковић, мада вриједан пажње, није био систематског и организованог карактера и намијењен је искључиво описмењавању одраслих.

-Да, управо тако, али прва школа у Мокром, отворена је 1907. године и звала се „Српска народна основна школа“. Школа је била смјештена у једној скромној згради, а настава се изводила према одређеним школским прописима и с организационим устројством које је важило за све српско-православне школе. Док су раније описмењивани углавном одрасли мушкарци и врло ријетко жене, те године  је отпочела настава и за дјецу  која су дорасла за школу. Потреба за отварањем школе била је условљена привредним развојем Мокрог у доба Аустро-Угарске. У то вријеме у Мокром су радиле три-четири мање пилане, а с покретањем тих дјелатности у ово мјесто су долазили људи са стране, већином власници пилана, трговина и гостионица – истиче Веселиновић.

Из података које је главни школски надзорник ставио на располагање Савјету о прегледу школа у Дабробосанској митрополији школске 1909/1910 године, види се да је школски надзорник прегледао 13 школа, међу којима је била прегледана и школа у Мокром. Том приликом надзорник истиче: „Школе у Мокром и у Палама имале су по три разреда, а све остале школе по четири“.

У извјештају ужег епархијског и просвјетног савјета истиче се да су школске зграде слабе и да треба направити нове.

– Ученици су тада изучавали науку хришћанску, црквено-словенски језик, српски језик, српску историју, земљопис, рачун и геометрију, природне науке, краснопис и цртање, црквено појање и пјевање, а љети и гимнастику и дјечије игре. Програмом рада школе, било је предвиђено и организовање школских излета и краћих екскурзија, најдаље до Сарајева – упознаје нас с тим историјским периодом Радмила Веселиновић.

О тадашњим проблемима с којима се школа сусретала, нема довољно података, али вијек након тога директорка Веселиновић као највећи проблем види константан пад броја ученика.

-Расељавање становништва, с њим и пад броја ученика, налазим као наш највећи проблем. Могу додати и да је зграда у којој радимо стара, а имамо проблеме и са загријавањем објекта, проблеме са столаријом и фасадом на згради школе. У складу с могућностима, боримо се с тим проблемима и успијевамо обезбиједити несметано одвијање наставе. Kонтинуирано радимо на унапређењу наставног процеса у који уводимо све доступне иновације. Од септембра прошле године постоји проширени програм-продужени боравак и јутарње чување дјеце.

И поред тога што њихова школа није велика, ученици биљеже запажене резултате на свим нивоима такмичења. На посљедњем, Светосавском такмичењу из математике, које је одржано дан уочи Савиндана на Филозофском факултету у Палама, ученик седмог разреда Душан Глуховић освојио је прво мјесто с максималним бројем бодова.

-Душан нас је обрадовао. Поносни смо на њега, као и на десетине наших ученика који су раније освајали награде. Поводом обиљежавања школске славе Светог Саве, у школи смо организовали пригодан програм – говори Радмила док нам показује фотографије снимљене на свечаности.

-И поред наведених проблема, сматрам да школа има перспективу. И даље имамо знатан број успјешних и вриједних ученика, који су укључени у многе ваннаставне активности. Реализује се одређен број пројеката, а наше секције припремају пригодне програме и за друге празнике и прилике – за Никољдан, Васкрс, за дан ученичких постигнућа, испраћај матураната, дочек првачића… С обзиром на то да у Мокром не постоје организовани спортски и културни садржаји, у оквиру школе дјеци су доступни часови плеса, фолклора, одбојке, фудбала и каратеа. Надам се да ће надлежни помоћи, а ми ћемо, колико можемо, наставити да унапређујемо услове рада и боравка школи – поручује на крају Радмила Веселиновић.

Романија је непредвидива. Сунце смјењују облаци који долазе иза њених врхова, наговјештавају мрак прије мрака и хладну ноћ. Подсјећају да је вријеме за ову Славијину причу истекло.