Ауторски текст преносимо у цијелости:
Узнемиреној јавности главни тужилац мора да одговори на нека питања:
1. Ко, када и на који начин је употребио силе или пријетио силом и које су посљедице настале као плод употребе силе?
2. На који други противправни начин је покусана промјена уставног поредка?
Јавност, али и посланике и министре ентитетских и кантоналних скупштина и влада интересује, да ли је предлагање, доношење и проглашење закона противправна радња?
Тужилац Кајганић мора појаснити када је Тужилаштво БиХ преузело надлежност Уставног суда те се бави садржином закона или законодавном процедуром.
Како и по ком основу је Тужилаштво реаговало на процес доношења закона у Народну скупштину Републике Српске?
Да ли су одредбе закона у складу са уставом једино може рећи Уставни суд.
Денис Звиздић и Кемал Адемовић поднијели су апелацију Уставном суду БиХ, нису поднијели Тужилаштву.
Уставни суд БиХ донио је привремену мјеру и ту се са правне стране ствар завршава.
Ако главни тужилац не изађе пред грађане БиХ и не одговори на питања, потврдиће да се Тужилаштво БиХ одметнуло од закона.
Потврдиће оно што нико није оспорио:
„Бивши амерички амбасадор је идејни творац правног насиља“.
„Процес против Милорада Додика је политички мотивиран. И тачка“.
„Политички мотивирани процеси не почињу у Суду. Они почињу у Тужилаштву“.
„Милорад Додик је осуђен. Осуђен је због непровођења одлука Кристијана Шмита. Осуђен је по кривичном дјелу које уопште није постојало у Кривичном закону БиХ прије него што је наметнуто. Дакле, можемо закључити да је Додик осуђен од Шмита“.
И сада је све због Шмита.
