Да су пословне идеје свуда око нас и да их само треба препознати, доказује примјер Ђорђа Грачанина из Источног Сарајева који је прије 16 мјесеци покренуо успјешну производњу малча.
„На простору сарајевско-романијске регије има доста дрвопрерађивача али и неискориштеног шумског отпада од којег се и прави малч. За његову производњу користи се отпад из дрвне индустрије – коре, летве и окорци, као и вршике и гране четинара и бјелогоричног дрвета који се третирају као шумски отпад. Његова употреба је широка. Користи се у пољопривреди као изолатор који штити биљке од топлоте али и чува одређену количину влаге у сушним периодима“, каже Ђорђе.
Ђорђе додаје и да је малч нашао широку примјену у декорисању и опремању екстеријера.
„Користи се за израду трим стаза јер његова еластичност најбоље штити зглобове спортиста и рекреативаца. Изузетно је погодан за дјечија игралишта и паркове као додатна заштита за дјецу, а његова црвенкаста боја чини га незаобилазним декоративним елементом за уређење било којег вањског простора – дворишта, излога, продајних штандова исл. У зависности од потребе и жеље купаца, може бити доступан и у другим бојама“, објашњава Грачанин.
Као студент Економског факултета Пале чуо је за Акцелератор програм Развојне агенције Републике Српске и без дилеме се у њега укључио.
„Програм је одлично конципиран и стварно користан, нарочито почетницима. Сви они који имају неку пословну идеју, требало би да ураде основна истраживања тржишта, провјере заинтересованост за тим производом или услугом и уколико буду имали колико толико добре резултате испитивања, крену у реализацију тог пословног подухвата. Овакви програми им у томе могу помоћи. Наравно, потребна су и одређена финансијска средства“, истиче Ђорђе.
Малч за сада пласира на домаће тржиште фирмама које се баве уређењем екстеријера. Конкуренције у својој регији за сада нема, али ни довољно капацитета за пласман већим купцима.
„Обавио сам неке преговоре, добио сам одређене услове и сад треба направити план за одређени искорак“, каже Ђорђе.
