Због притисака америчке администрације на банке у Српској, свој банковни рачун затворио је директор РУГИП-а, Драган Станковић, који је већ годину под америчким санкцијама.
Каже да то неће спријечити институцију којом руководи да ради на исти начин као и до сада, поштујући Устав и законе Републике Српске.
Америчке санкције званичницима Српске, према оцјени министра унутрашњих послова Синише Карана, демонстрација су силе и рушење права те се могу посматрати и као терористички акт.
Годину након што су му због наводног подривања Дејтонског споразума уведене санкције, директор РУГИП-а Драган Станковић, затворио је рачун како би банка избјегла проблеме. Има рјешење за исплату својих, али и примања 1500 запослених и измиривања свих обавеза. Ни на који начин, каже, неће бити угрожено функционисање ове републичке институције.
– Имам седам помоћника, које је именовала Влада и они су одговорни, не као ја, ја сам најодговорнији, има.доста ствари које они потписују, имају овлашћења да потписују одређене документе. Што се тиче само функционисања РУГИП-а нема никаквих проблема и ове санкције нас нису нимало поколебале – наводи Станковић.
Због санкција САД-а 2022. године и притисака на банкарски сектор у Републици Српској, Алтернативна телевизија се суочава с пријетњом затварања рачуна чак и у домаћим банкама. Једна од домаћих банака које, као и све банке у БиХ, поштују правила ОФАК листе, која подразумијевају да нема пословних односа са лицима на овој листи, јесте Нова банка, која према ријечима предсједника управе, уз Атос банку никада није била стабилнија.
– Нова банка је ушла у 2024. годину са амбициозним пословним планом. Први квартал смо завршили изнад плана и не видим ниједну могућност која може да се деси да банка не буде успјешна – навео је Синиша Аџић, предсједник Управе Нове банке.
Циљ увођења санкција је рушење права, сматра министар унутрашњих послова. Представљају удар на све оне који не дозвољавају унитарну БиХ, а највећа санкција Републици Српској је, каже Каран, Кристијан Шмит.
– Он нам затвара све. Затвара грађанима права да у посредничкој демократији одлучују. Замислите да ми грађане на изборима питамо да ли Шмит треба да одлучује о нама. То је невјероватан апсурд, апсурд су и санкције – изјавио је Синиша Каран, министар унутрашњих послова Републике Српске.
Санкције, појашњава Каран, значе само једно – казнићемо све који не дозвољавају унитарну БиХ, који чувају Дејтонски споразум, који не дозвољавају да ово буде земља само једног народа и који желе да су чује њихов глас у заједничким инстистуцијама БиХ. Категоричан је, санкције су рушење Републике Српске, а када ударате на институције то може бити и тероризам.
– Кривично дјело тероризам има у себи двије компоненте – иделошку и политичку и удар на институције да нешто ураде или не ураде. Када бисте узели ово мјерило и примијенили и на санкције и Шмита, постоји безбједносни проблем, ово је заиста једна врста нетипичног, али могућег и терористичког акта за Републику Српску – каже Каран.
И економисти сматрају да је апсурдна сутуација у којој институција ван БиХ, нашим институцијама и законском оквиру намеће понашање које штети. Физичким лицима отежан је, кажу, живот без платних картица, а правна су онемогућена да измирују обавезе према запосленима, добављачима, републици.
– Да њихов посао стагнира, да те фирме долазе у јако незавидну ситуацију, па чак и пропадну – наводи економиста, Александар Љубоја.
Банке су, каже Љубоја, у незавидној ситуацији. Ако не испоштују препоруку америчке администрације да гасе рачуне санкционисаних, могу се суочити са проблемима када је ријеч о иностраном платном промету.
– Ако немате могућност да свом клијенту пружите услуге платног промета са инстранством, да радите документарне депозитне послове, да изађете на финансијска тржишта, тражите капитал који ћете касније усмјерити на тржиште као кредите, долазите у позицију да нисте конкурентни, да стагнирате као финансијска институција – додаје Љубоја.
Ризика од стагнирања не би требало да буде када је ријеч о британским санкцијама фирми „Маниа“, које су уведене због наводног подривања уставног поретка БиХ. Аутоцесте ФБиХ неће прекинути сарадњу са овом агенцијом, јер, како су навели, санкције нису препознате као обавезујућа одлука у федералном законодавству иако, како наводе, имају индикацију о противправном понашању.
