На скупу у овом театру на Црвеном крсту, награда за вишегодишњи допринос која носи име Татјане Лукјанове, једне од легендарних глумица ове куће, ове године припала је глумцу Милошу Биковићу.
Захваливши за признање, Биковић је подсјетио да је прве кораке направио у овом позоришту, играјући са са великим Драганом Николићем на сцени.
– Посматрам ово позориште од своје четрнаесте године, сада имам 36.Радујем се што добија на снази, сјају, здрављу, што је запослило много младих људи и довело много талентованих колега из региона. Ако се човек састоји од духа и тела, онда би позориште које подражава живот и служи човеку, такође требало да се састоји из духа и тела. Ако је дух смисао, оно што тражимо и за чим трагамо, онда је ово позориште тачка сусрета духа и тела – рекао је он.
Специјална награда за партнерску игру додијељена је Иви Илинчић и Светозару Цветковићу у „/Пра/Фаусту“, признање за умјетничко остварење редитељки представе „Тихо тише“ Ани Јанковић, Жига Дивјак добио је награду за ауторски пројекат „Будућност“, док је глумац Озрен Грабарић бриљирао у двије улоге -Мефиста у „/Пра/Фаусту“ и насловне у „Швејку“.
Директор Београдског драмског позоришта Југ Радивојевић подсјетио је на личности које су стварале ово позориште, као што је Јагош Марковић, чији су кутак направили на мјесту гдје је обично остављао свој бицикл, уз двије фотографије из његових представа – „Сумрак богова“ и „Дивље месо“, као и његов цитат да је „позориште пречица до људских душа“.
Он је подсјетио да је прошле године одиграно више од 330 представа у кући, више од 50 на гостовању, пренијели су београдски медији.
Годишње признање за сарадника године припало је фотографу Драгани Удовичић, награда за радни допринос Драгани Ивковић за одржавање костима, као и сектору шминке, те шефу реквизите Горану Милошевићу и мајстору сцене Горану Поповићу, као и организаторима у умјетничком сектору и продуценту Милошу Видовићу.
Београдско драмско позориште основано је 1947. године под именом Градско позориште, а прва представа „Младост отаца“ , у режији Петра С. Петровића, по тексту Бориса Горбатова, одиграна је 20. фебруара 1948. године.
Београдско драмско позориште, најстарије градско позориште, постало је примјер модерног театра, уживало је велику љубав публике и финансијску подршку државе.
