Посао ватрогасца захтијева посвећеност, одговорност, дозу храбрости и хуманости, а осим непријатних и понекад потресних ситуација са којима се суочите на терену, може да донесе непроцјењиво задовољство и срећу када успијете да помогнете некоме или да, чак, спасите нечији живот. Овако свој посао описују припадници Територијалне ватрогасно-спасилачке јединице Источног Сарајева Горан Божић и Јово Шарац.
Љубав према овој професији наслиједили су од својих очева, казују они и додају да су још као дјечаци знали да ће се бавити послом ватрогасца.
Сматрају да је комуникација са грађанима веома важна, због чега често поразговарају са суграђанима, а малишанима који их посјете настоје да на занимљив начин приближе посао ватрогасца, радо им испуне жељу и дозволе да уђу у ватрогасно возило.
Горан Божић је командир Ватрогасног одјељења Пале и тренутно је најстарији припадник паљанског одјељења. Сјећа се времена када је ова јединица основана.
– Од завршетка рата па до 2001. године постојала је Паљанска чета, али и Ватрогасна бригада у Лукавици која је премјештена са Грбавице. Данашња јединица, са старјешином и командирима одјељења, основана је 2001. године, као Ватрогасна бригада града Српско Сарајево. Годину дана касније, овој јединици, осим Пала и Лукавице, прикључује се и Соколац – присјећа се Божић.
Божић каже да је данас, у односу на тај период, разлика неупоредива када је ријеч о техничкој опремљености, људству, али и теоријској и практичној обуци ватрогасаца.
– Нашу ватрогасну јединицу карактерише одлична опремљеност, нарочито у посљедњих 10 до 12 година, када је набављено много специјализованих возила, камиона, возила која се користе за специфичне терене, као и модерне опреме – наводи Горан.
Каже да је значајно да прате свјетске трендове, када је ријеч не само о опреми, него и о тактикама спасавања и осталим ватрогасним методама, али и обуци младих ватрогасаца.
– Недавно смо обезбиједили и термо камере, које нам умногоме олакшавају гашење пожара у затвореном простору, гдје због велике количине дима видљивост може да буде смањена. Сада, захваљујући тим камерама, можемо одмах да лоцирамо жариште пожара и да много брже и успјешније дјелујемо – каже Божић.
Да посао ватрогасца захтијева константну приправност, потврђује и командир, додајући да су пожари на различите начине активни скоро током цијеле године.
– Током цијеле године активно дјелујемо. У зимском периоду углавном је повећана потрошња енергената, дрвеног огрјева, пелета, електричне енергије и управо тада, због неисправних инсталација, долази до пожара у објектима, односно у затвореном простору. У прољеће су, пак, најактивнији пожари на отвореном простору, када људи пале ватру на имањима – појашњава Божић.
Божић сматра да постојеће казнене одредбе не утичу знатно на смањење броја пожара изазваних људским фактором, те да би казне требало пооштрити.
Командир Ватрогасно-спасилачке смјене Јово Шарац, запослен је већ осам година у ТВСЈ, а још од првог разреда основне школе знао је чиме жели да се бави у животу.
– Ово је хуман и занимљив посао који брзо заволите. Иако буде и тешких ситуација које видимо на терену, велико ми задовољство причињава када помогнем некоме – каже Шарац и додаје да упечатљиви тренуци заувијек остају у сјећању и не блиједе.
– Саобраћајни удеси, велики пожари, моменти су који су, нажалост, упечатљиви и немогуће их је заборавити – каже Шарац и додаје да постоје и друге, симпатичне ситуације, као што су необични захтјеви суграђана за скидање кућних љубимаца са дрвећа.
Шарац наводи да ватрогасци из Источног Сарајева присуствују великом броју теоријско-практичних обука, те да су путовали и на специјалне едукације у Русију и Словенију.
За ово хумано занимање, које захтијева много прилагођавања, константну теоријско-практичну обуку и психо-физичку спрему, жене, из неког разлога не показују интересовање, иако, објашњава Шарац, за то не постоји препрека, већ је ријеч о нашем менталитетету у којем је посао ватрогасца намијењен мушкарцима.
