Породице 69 убијених госпићких Срба ни 31 годину од злочина не знају гдје су гробнице жртава, а посебно их узнемирава чињеница да се ништа не предузима да се пронађу њихови посмртни остаци, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“.
Подсјетивши да је у Госпићу и околини у јесен 1991. године ликвидирано 125 особа српске националности, међу којима и 39 жена, из „Веритаса“ напомињу да је скоро половина убијена у периоду од 16. до 18. октобра.
Наводећи да су углавном убијани виђенији Срби, који су били лојални тадашњем новоуспостављеном хрватском режиму, у „Веритасу“ истичу да је са ликвидацијама српских цивила у Госпићу био упознат цијели политички, војни и полицијски врх хрватске државе.
Међутим, нико није предузео ништа, док припадници ЈНА крајем децембра 1991. године нису пронашли 24 угљенисана тијела у зони раздвајања, о чему су извијестили и свјетски медији и хуманитарне организације, па је тадашњи предсједник Хрватаке Фрањо Туђман наредио истрагу о тим ликвидацијама.
У „Веритасу“ подсјећају да је, упркос притиску међународне заједнице, случај брзо стављен „ад акта“ и њиме се нико није бавио све док Хашки трибунал убрзо по оснивању није отворио истрагу и одлучио да предмет уступи хрватском правосуђу.
Жупанијско државно тужилаштво у Ријеци у марту 2001. године подигло је оптужницу против пет припадника хрватске војске и полиције због ратног злочина против цивилног становништва, а теретило их се за безразложно хапшење и ликвидацију најмање 50 особа.
Правоснажном пресудом Жупанијског суда у Ријеци, донесеном 2003. године, осуђени су Тихомир Орешковић, тадашњи секретар Оперативног штаба у Госпићу, на 15 година, Мирко Норац, тадашњи командант 118. бригаде Хрватске војскее, на 12 година и Стјепан Грандић, тадашњи комадант Друге бојне на 10 година затвора.
– Међународне и домаће институције и организације из године у годину питају зашто нису процесуирани и остали припадници хрватске војске и полиције за које је „ван сваке сумње“ у том судском поступку утврђено да су планирали, хапсили и учествовали у ликвидацијама госпићких Срба, по командној или индивидуалној одговорности – наводе у „Веритасу“.
Таквих је, како кажу у „Веритасу“, више десетина, а неки су и данас на високим функцијама и положајима у хрватској војсци, полицији и власти, док је проценат Срба у Госпићу са 36 одсто прије рата пао на садашњих 3,58 одсто.
