На дан када се у многим градовима широм региона приређују различите манифестације поводом 50.година од смрти нашег новеловца, великог писца Ива Андрића и Вишеград се на достојан начин сјећа свог суграђанина.
Изложбу фотографија у Галерији Петар Лубарда, званично је отворио режисер и директор Андрићевог института Емир Кустурица, који је рекао да изложба представља Андрића и његов живот у касаби.
„ Гледајући као десетогодишњи дјечак кроз прозор , чудио се тој величанственој грађевини мосту Мехмед паше Соколовића, тада није можда ни слутио да ће једног дана да се врати да по стварним ликовима створи велику књжевну умјетност“, говорио је Кустурица.
Он наводи да је Андрић постигао успјех живећи управо у једној контрадикторној средини која је, како рече и дан данас таква, али да изгледа само такве средине успостављају такве величине.
„Идеја Иве Андрића остаје жива захваљујући између осталог и овом Институту и сретан сам што видим да има нова генерација која ће да настави његов рад. Јер је овај Андрићев институт и основан у Вишеграду из потребе да се Андрић не заборави и да би се људи сјећали да је овдје живио један од највећих свјетких писаца“, казао је Кустурица пред бројним посјетиоцима изложбе.
Изложба –Андрић и Вишеград од првих корака до незаборава- организована је у циљу да се прикупе и прикажу информације које повезују Андрића и Вишеград, његов завичајни град, како га је сам називао.
Научни сарадник Андрићевог института Гордана Станчић из Вишеграда, каже да се изложба састоји од неколико цјелина.
“ Први дио обухвата Андрићево дјетињство у Вишеграду, затим стварни ликови- Вишеградђани који су били инспирација за Андрићев роман „На дрини ћуприја“ . Ту су и фотографије и новински чланци о Андрићевим посјетама Вишеграду, као и преписке , контакти који су одржавали писца са Вишеградом“, казала је Станчићева.
Изложбу прате и преводи романа „На Дрини ћуприја“ а дио иложбе садржи документа која приказују преписку Андрића са вишеградском Гимназијом.
Вишеграђанка Дивна Васић, професор у пензији српског језика и книжевности подсјећа да је Вишеград први град Андрићевог дјетињства , који је сматрао својим завичајем.
„Да није било Вишеграда, не би било ни његових бројних приповједака са вишеградском тематиком. Не би знали за судбину Лотике, Салка ћоркана, попа Николе и других Вишеграђана који су Андрићу послужили као прототипови за изградњу књижевних јунака“, наводи Васићева.
„Да Андирћ није живио у Вишеграду не би било ни приповјетке „Љубав у касаби“, па ни „Рзавски брегови“, „Мост на Жепи“ и других дјела које је он написао у приземној кући поред Дрине у близини старог Моста“,истиче професорица Васић.
Суорганизатори на овом пројекту су Народна библиотека „Иво Андрић“, Средњоколски и Култирни Центар који носе име нобеловца, Туристичка организација Вишеграда, архив општине Вишеград, Архив БиХ из Сарајева, Архив Српске академије наука и уметности из Београда, Задужбна Иве Андрића и Музеј града Београда.
