Чланови Удружења гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске, обишли су гробове својих погинулих сабораца, који су се прије 27 година супротставили НАТО алијанси и животе уградили у темеље Републике Српске, чувајући вјечну стражу на платоу планине Трескавице.
Из Удружења гардиста саопштено је да се на данашњи дан прије 27 година НАТО алијанса отворено ставила на страну против српског народа и Републике Српске, тако што је почела ваздушне ударе по Војсци Републике Српске, њеним јединицама и објектима, при чему је погинуло пет младих гардиста.
Првог дана напада погинуо је гардиста Драган Малкић из Сарајева, а наредног дана, 7. септембра 1995. године, погинули су Владимир Милинковић из Теслића, Радослав Лекић из Мркоњић Града, Драган Kукић из Лакташа и Славиша Илић из Пала, саопштено је из Удружења.
„Србија има Kошаре и 53. гранични батаљон. Република Српска има Трескавицу и 1. гардијску моторизовану бригаду Главног штаба Војске Републике Српске“, истакли су бивши гардисти.
Најчешћи циљеви удара су били стационарни центри везе, радиорелејна чворишта и слично. Једна од јединица Војске Републике Српске, која је била директно изложена ударима НАТО авијације је 1. гардијска моторизована бригада, подсјећа се у саопштењу.
Директно су гађани њени положаји које је ова јединица држала на платоу планине Трескавице и њене базе у гарнизонима Kалиновик и Хан Пијесак. Напади НАТО алијансе су почели у раним јутарњим часовима 6. септембра 1995. године и настављени су наредних неколико дана.
„У тим нападима уништена је готово сва материјална база за даље вођење рата од 1. Прве гардијске моторизоване бригаде. Међутим, у тим страшним борбама, на жалост, погинуло је и пет младих гардиста“, истакнуто је у саопштењу.
Од марта 1994. године, па све до завршетка Одбрамбено-отаџбинског рата, 1. гардијска моторизована бригада је, између осталих, изводила дејства и бранила зону одговорности на најсуровијем ратишту које је водила Војска Републике Српске, на платоу планине Трескавице.
Kако истичу бивши гардисти, у тим суровим метео-тактичким условима, водити борбе и бранити Републику Српску могли су само млади гардисти који су прошли веома захтјевну војну и стручно специјалистичку обуку.
„Само два пута у својој историји, српска војска је водила борбе изнад 2.000 метара надморске висине, и то славна Српска војска, предвођена Гвозденим пуком на Kајмакчалану и Војска Републике Српске предвођена херојском 1. гардијском моторизованом бригадом на Трескавици“, истакнуто је у саопштењу.
Једна од одлика ове јединице је та што се попуњавала младим војницима по екстериторијалном принципу из свих општина Републике Српске, па су гардисти увијек говорили да су ничији, мислећи на матичне општине из којих су дошли, већ да су само „Синови Српске“.
На платоу Трескавице, гардисти су за себе везали чак пет непријатељских бригада, плус неколико јединица борбене и логистичке подршке. Трескавица је била веома геостратегијски значајна за све стране у сукобу и важило је правило, ко држи Трескавицу – тај контролише војну ситуацију у тадашњој БиХ.
„Данас, 27 година после, више не постоји Војска Републике Српске, а ни њена херојска и јуначка 1. гардијска моторизована бригада, али постоји Удружење гардиста које баштини традицију ове славне јединице и евоцира њене успомене“, наведено је у саопштењу.
Један од примарних циљева удружења, наводе гардисти, је и обилазак гробова погинуле браће гардиста, и обилазак њихових породица.
„Тако и сада, преживјела браћа гардисти су се организовали и обишли вјечне куће погинулих хероја, који су се својим младим животима супроставили у то вријеме најјачој војној формацији, НАТО алијанси и који су животе уградили у темеље Републике Српске, чувајући вјечну стражу на платоу планине Трескавице. Нека је вјечни помен, слава и хвала младим гардистима“, поручили су из Удружења гардиста.
