„У Братунац се не зове у Братунац се иде“ – овогодишњи је слоган централне комеморације страдања Срба средњег Подриња, гдје је током последњег рата убијено готово 3.500 хиљаде Срба, а међу њима и 47 дјеце.
„Само клати и убијати“ – то је било правило муслиманских формација из Сребренице.
А убијали су и терорисали цивилно становништво. 6. марта 1993. године убијен је 13. годишњи Микајло Павловић.
Нешто раније 30. јануара од минобацачке гранате страдала је Милада Павловић, седамнаестогодишња дјевојчица, одличан и узоран ђак.
Дјеца су од стране муслимана из Сребренице убијана и у Скеланима код Сребренице.
16. јануара 1993. године, док је са мајком Милицом покушавао да побјегне преко моста у Бајину Башту, снајперским метком погођен је и убијен петогодишњи Александар Димитријевић.
Слободана Стојановића, дјечака из Доње Каменице је у јулу 1992. године убила Елфета Весели у насељу Каменица код Зворника. Елфета Весели била је припадник Диверзантског вода такозване Армије БиХ.
– То дијете је убијено само што је српско дјете, иначе није било другог, повода ником није учинило зло, заробљено, мучено, патолог Станковић је то добро исказао, а добила је мизерну казну коју не желим ни да понављам. Кад одслужи двије трећине можда ће ускоро и изаћи из затвора – навела је Стака Петровић, Организација породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила града Зворника.
Тридесет и четири годие су прошле од када је граната и убила шестогодишњег Владимира Гајића из Братунца.
Тог дана са положаја тзв армије БиХ из Сребренице и Глогове испаљено је на ову стамбену зграду, гдје осим цивила није било никаквих војних циљева, 11 минобацачких граната.
Сребренички касапи убијали су и нерођену дјецу. 20.јула 1992. године у мучком нападу на село Горње Магашиће убијено је 7 жена.
Међу њима је и трудница Љиљана Лончаревић.
– Убијена је у селу у 6. мјесецу трудноће, била је цивил. Седам цивила су убили, замислите какви злочинци морате бити да пуцате у жену са стомаком, ја ћу причати о том злочину, причаћу свима шта сам преживљавао тих година, моји родитељи нису дочекали правду, умрли су млади – рекао је Александар Лончаревић, брат убијене Љиљане Лончаревић Илић.
Болно је сазнање да је Хашки суд остао нијем на почињне злочине над Србима, а ни Суд БиХ није бољи.
За злочине над Србима у Подрињу пресуђена су четири Бошњака на 29 година, док је за злочине над Бошњацима осуђено 45 Срба на 650 година.
