Српска православна црква и вјерници данас прослављају празник Преображења Господњег, као молитвену успомену на дан када се Господ Исус Христос преобразио на гори Тавору, чинећи видљивом своју божанску природу.
Према народном вјеровању, Преображење је празник када се „преображава и гора и вода“, када се почиње јести грожђе и престаје купање у ријекама.
Преображење Господње је догађај описан у Јеванђељу, односно празник којим се прославља тренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом. Тиме је ученицима дат наговјештај славе каква ће бити у вјечности.
Треће године проповиједања нове вјере, Исус Христос повео је апостоле и ученике своје – Јакова, Петра и Јована у планину гдје се у току ноћи преобразио пред њима и показао им неке од својих божанских моћи. Осим преображеног Исуса, појавили су се и пророци Мојсије и Илија и зачуо се глас Божији, који апостолима рече да никад не губе вјеру у њега и његовог Сина.
Сјај његове таворске свјетлости схвата се као енергија Бога, а не његово испољавање. Као предмет мистичког искуства, ова свјетлост је често описивана у покушајима да се дође до разумијевања и сједињавања са Богом.
На иконама, Преображење Господње се слика тако што се планина Тавор често приказује са три врха. На средњем је Исус Христос у бијелој одјећи, благосиља, из њега се шири свјетлост. На десном врху стоји Мојсије и држи таблице Закона, на лијевом пророк Илија. Испод планине тројица ученика, Петар, Јаков и Јован леже, изгледајући као у заносу. Понекад се са једне стране планине приказују Христос и ученици како долазе на планину, а с друге како силазе – ученици су узнемирени, Христос се осврће и благосиља их.
На Преображење се у цркви освештава грожђе и дијели народу. То није Свето причешће, како неки мисле, већ освећивање у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану. У крајевима гдје нема грожђа, освештава се друго воће, као што су јабуке.
На овај дан се строго пости, а дозвољена је употреба рибе у исхрани.
У народу се слави Преображење као прелаз из љетњег у зимски период, кад ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало полако вене. Тог дана се не ради.
Већ око Преображења пролазе несносне врућине и вријеме постаје хладније, нарочито ноћу. Због те промјене у природи настала је у народу изрека: „Преображење је, преображава се и гора и вода“.
