Српска православна црква и вјерници обиљежавају данас празник Васкрсења Лазаревог или Лазареву суботу, празник у народу познат и као Врбица.
Данас је Лазарева субота или Врбица, празник посвећен васкрсењу праведног Лазара из Витиније кога је Исус Христос, према предању, васкрсао из мртвих. Многе породице овај дан славе као крсну славу.
Данашњи празник, Лазарева субота, прославља дан када је Исус Христос васкрсао четири дана мртвог Лазара. То је видјело много људи, па се вијест о чуду Христовом проширила на све стране.
На овај дан, обичај је да се око струка носе гранчице врбе, а дјеца носе и звончиће око врата, што симболично представља поздрав Христу, који је улазио у Јерусалим.
Субота уочи празника Цвијети (који увијек падају у шесту недјељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, гдје су га дјеца свечано дочекала и поздравила. Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек олистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дијели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима.
Народ обилази око храма уз пјевање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник дјеце. За тај дан мајке свечано обуку своју дјецу, па чак и ону најмању, од неколико мјесеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Дјеца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.
На Врбицу се увијек држала литија изван храма, тј. у Суботу Лазареву послије подне. Свједочанстава о Врбици имамо већ крајем ИВ вијека, од Силвије Аквитанке, која је описала богослужење Јерусалимске цркве тога времена. У литијуми су учествовали, као и данас, одрасли и дјеца носећи у рукама гранчице маслина и палми. У крајевима гдје нема маслина и палми носе се граничице врбе. Зато се ова литија и назива Врбицом.
Гранчице врба освећују се посебном молитвом и кропљењем освећеном водом на Цвијети, на јутрењу, и дијеле се вјернима, који их чувају током године за славском иконом.
У данима Цвјетне недјеље био је обичај да се народ кити врбом и копривом. Лазарева субота се везује и за српског кнеза Лазара који је мученички пострадао на Косову 1389. године. Вјерује се да су том приликом двије Лазареве сестре кукале за братом и да су се претвориле у кукавице.
