Данас се завршава такозвана Свијетла недеља, првих седам дана по Васкрсу. Ови дани имају посебано мјесто у српском народном вјеровању и за њих се везује мноштво обичаја. Данашњи дан, недеља, познат је и као „Мали Васкрс“.
Недеља по Васкрсу зове се још и Свијетла, Бијела или Томина недеља и посвећена је догађају јављања Исуса својим апостолима. Нарочито је био сумњичав „невјерни Тома“, па је Исус према вјеровању, на данашњи дан, прошао кроз затворена врата и рекао Томи да опипа његове ране. Тек тада је и овај апостол повјеровао у Христово васкрснуће.
“А Тома, који се зове Близанац, један од дванаесторице, не бијеше онде са њима кад дође Исус. А други му ученици говораху: Видјесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама Његовим рана од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра Његова, нећу вјеровати. И послије осам дана опет бијеху ученици Његови унутра, и Тома с њима.”
“Дође Исус кад бијеху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мир вам. Потом рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран. И одговори Тома и рече Му: Господ мој и Бог мој. Псал. Исус му рече: Пошто ме виде вјеровао си; благо онима који не видјеше и вјероваше.
У народу је ова недеља позната и као водена. „Ваља се“ да младићи и дјевојке изађу на потоке и ријеке, прскају се и бацају у воду цвијетне вијенце, а све како би умилостивили водене демоне.
У неким мјестима се прославља крај васкршњег циклуса благих или свијетлих дана. Понегдје се до Малог Васкрса чувају црвена ускршња јаја и данас се дају дјеци да се куцају, а старији се обавезно поздрављају са: „Христос воскресе“.
Од Томине недеље се опет врше молитве за умрле, након прекида унутар периода који је почео од Лазареве суботе. На дан послије Томине недеље, у Побусани понедјељак, служе се парастоси на гробљима, чиме живи као да честитају својим покојним рођацима и пријатељима радосни празник Васкрсења Христовог.
Због тога у неким дијеловима земље данас фарбају јаја која ће прво дати дјеци да поједу, у част живота и здравља, а остатак ће однијети на гробље. Народ каже, да се и мртви „почасте“ и обрадују Христовом васкрсењу.
