Српска православна црква и вјерници данас славе Светог мученика Стефана Дечанског. У народу се овај празник назива Мратиндан.
Стефан Дечански, једна је од најтрагичнијих личности у лози Немањића. Између двојице силника, оца Милутина и сина Душана, провео је дјетињство као талац на двору кана Ногаја.
Kао млад човјек ослијепљен је, вјероватно по наређењу оца и послат у затвор у Цариграду.
Према црквеном учењу, послије пет година, Свети Никола чудотворно је вратио вид краљу Стефану, који је одмах потом из захвалности саградио храм Високи Дечани, једну од најљепших грађевина византијске умјетности и средњовјековне архитектуре на нашем тлу.
Даровао је и велику икону Базилици Светог Николе у Барију. Kао жртва дворских сплетки, убијен је 1336. године, а претпоставља се да је то учинио његов син.
Светог Стефана Дечанског многе породице у Србији славе као крсну славу, у народу познатију као Мратиндан. Име је добила по Светом Мартину, који се некада прослављао на овај дан.
Црквеном одлуком на овај дан премјештена је слава посвећена српском краљу. Завјетни је дан свих који болују од очних болести.
У народу се и данас чује изрека: „Свети Мрата, снијег на врата“, којом је означен почетак хладног и сњежног периода године. Вјерује се да се на Мратиндан предсказује каква ће зима бити. Ако је дан магловит зима ће бити промјенљива, а ако је ведар и сунчан, биће мраза.
Према народном вјеровању Свети Мрата је заштитник вукова и данас их сазива и одређује колико оваца којем домаћину смију да поједу током зиме, па се на данашњи дан овце и стока не изводе из торова и штала.
На Мратиндан се ништа не даје из куће, не преде се вуна нити се шта пере, а не раде ни обућари и кројачи.
У неким крајевима Србије домаћин преузима све кућне послове на себе, како би породица имала добру годину. Ако одбије да то уради година ће им бити лоша.
