Насловна Најновије Данас је Свети Сава – шта жене не треба да раде и...

Данас је Свети Сава – шта жене не треба да раде и шта значи ако на Савиндан загрми

161
0

Српска православна црква и вjерници данас обиљежавају Светог Саву, који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје.

Савиндан се обиљежава у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовјековне књижевности и заштитником просвјетних установа.

Свети Сава рођен је као Растко Немањић. Био је рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата, први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник.

Сматра се једном од најзначајнијих личности српске историје и оснивачем српске цркве која га слави као свеца. 

Сматра се, такође, зачетником српске средњовјековне књижевности, стога је и заштитник просвјетних установа.

Рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Свјетовно име било му је Растко.

Одрекао се свјетовног живота и замонашио веома млад, око 1192. године, на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Србију се вратио 1208. године да потпуно измири завађену браћу. Бавио се просветитељским радом преносећи основне вјерске и свјетовне поуке.

Иза себе је оставио више писаних дјела. Најзначајнија су „Житије Светог Симеона“, „Kарејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“.

У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност српске цркве и српску архиепископију.

Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку са ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију.

Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.

Савин култ је у народу био јак због чега је у вријеме Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан-паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.

Празник Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на приједлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу.

После полувјековне забране, 1990. године поново се обиљежава као школска слава.

Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева.

Вјеровања и обичаји

У многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и прије њега се постило седам дана.

Многе занатлије у Србији сматрале су Светог Саву својим заштитником и узимале његов дан за еснафску славу. Уз то, и пастири су га сматрали својим заштитником, па су многи обичаји везани за данашњи празник у вези са вуковима и стоком.

Постоји много народних вјеровања у вези са Савинданом, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји.

Још једно вјеровање каже и да се пред овај дан стока не смије тјерати у шуму, јер ће иначе сва пострадати од вукова.

Уз то, данас ништа не би требало радити оштрицама и сјечивом како би вуковима чељусти остале склопљене. Вјеровање налаже и да жене данас ништа не треба да боје у црвено, како вукови не би поклали стоку.

Име Светог Саве носе многи топоними, као што су Савина, Савиница, Савина вода, Савина греда, Савина стопа, Савин извор, Савин поток, Савина страна, Савин кук, Савино почивало.

ИЗВОРРТС
Претходни текстПред карлинг тимом БиХ посљедњи дан такмичења по групама
Сљедећи текстСњежне падавине успоравају саобраћај