Доласком највећег хришћанског празника, у јавности се отвара једна занимљива језичка дилема. Да ли је правилно рећи Васкрс или Ускрс?
Једни чврсто заступају облик који користе цијели живот, док други сматрају да су оба израза прихватљива. Да ли је ријеч о разлици у традицији, вјероисповијести или можда језичкој норми – провјерили смо шта кажу грађани, али и струка.
Уочи највећег хришћанског празника, често се поставља питање шта је правилно рећи – Ускрс или Васкрс. Различите традиционалне и историјске околности доносиле су различите изразе, а стручњаци поручују да и Васкрс и Ускрс имају своје поријекло и употребу.
– Да бисмо добили тачан одговор на питање да ли се каже Васкрс или Ускрс, обратили смо се редовном професору на Филолошком факултету, Зорици Никитовић која јасно поручује. Оба облика су правилна.
– Оба су облика правилна и она су резултат историјског развоја Српског језика. Сама ријеч Васкрсеније или васкрснонти је старославенска ријеч преведена са старог грчког језика и значи „анастаси“ поново устати. И преведена је то лексичко језгро старославенског јесте „крес“ ево кад кажемо воскресе то је „крес“ што значи развој, устајање дакле имамо и ријеч „искра“ која одатле вуче некакав раст од тога је дакле настала ријеч воскресе, воскрсеније, подићи из мртвих – каже Никитовићева.
Подсјетила је и на недомуице код становништва око тога да ли се каже воскрсење или васкрсење.
– Имамо двије варијанте воскрсеније и васкрсеније и то можда буни и то можда буни наше гледаоце да ли је правилно воскрес и воскреснути или васкрснути а тек онда послије да ли је васкрс или Ускрс. Воскрес је руска варијанта црквено словенског језика, док је васкрс српска и то црквеног старославенског, а ускрс једнако као што су други глаголи друге ријечи које су имале ово В у иницијалној позицији па рецимо у глагол Встати је такође претрпио ту промјену В у У у иницијалној позицији, дакле црквенословенски језик чува старо стање В на почетку ријечи а стари српски језик не чува оно једноставно као у ријечи унук, устати, удомити тако и у ријечи ускрс прешло В у У – објашњава Никитовићева.
Каже да је карактеристично за дубљу оданост традицији употреба ријечи васкрс. Додаје да је ријеч ускрс карактеристична уопште за шири народни слој.
Порука је јасна и Ускрс и Васкрс су правилни.
-На крају крајева са тим ријечи васкрс веже нас и старославенска ријеч васкрсеније у истом су творбеном гнијезду, али ускрс је такође српска ријеч и то треба гледаоци да знају – додаје Никитовићева.
Како год га назвали – Васкрс или Ускрс – суштина празника је иста. Празник доноси вријеме праштања, окупљања и радости, које превазилази све језичке разлике и норме.
