Срђан Кнежевић рођен је у селу Тврдимићи (сада општина Источно Ново Сарајево), 19. јануара 1958. године. Основну школу завршио је у Тилави, а средњу угоститељску у Сарајеву. Радио је у угоститељству, као шеф сале у хотелу „Панорама“ на Палама.
До почетка рата у БиХ био у Шестој личкој бригади код Плитвица. У вријеме кад се запуцало у Сарајеву, будући „Бели вук“ се одазвао мобилизацији у резервном саставу милиције и отишао на Враца. Први ратни успјех био је ослобађање села Турковићи.
Послије формирања Јахоринског батаљона Кнежевић улази у његов састав. Погибијом легендарног команданта званог Швабо, у фебруару 1993. године, постаје командант Јахоринског батаљона и са својом јединицом ослобађа Мали и Велики Јасен, Полом и Мошевачко Брдо.
Тад је формиран Јуришни одред Сарајевско-романијског корпуса у којем је било око 800 људи. У борбама на Мошевачком брду први пут се чуло за „Беле вукове“. Име су добили по томе што су остали завејани у једној мећави на Бјелашници коју само вукови преживе.
Од 22. фебруара Срђанови „Бели вукови“ учествују у акцијама за ослобађање села Трнова. Уз „Беле вукове“ значајан допринос дале су и друге формације – Маузерови „Пантери“ из Бијељине као и специјална бригада милиције РС.
На Дебелом брду 16. маја, Кнежевић са 13 српских бораца бива рањен, док је један војник погинуо.
Велика непријатељска офанзива почела је 15. јуна 1995. године. Муслимани заузимају Златиште на Требевићу. „Бели вукови“ су дошли из Трнова и успјешно враћају све заузете линије. Од 12. до 19. октобра 1995. муслимани су жестоко ударали на положаје око Трнова преко којег су жељели да се територијално повежу са енклавом Горажде. „Бели вукови“ по ко зна који пут не дозвољавају промјену линије раздвајања.
Послије рата, Срђан је промијенио неколико значајних функција у РС, а последња му је била замјеник начелника јавне безбедности Сарајево.
Срђан Кнежевић убијен је на данашњи дан, 7. августа 1998. године на паркингу испред зграде у центру Пала у којој је становао са супругом и два сина.
