Наредне седмице, обиљежава се 30 година од масовног егзодуса и страдања Срба из Возуће. Побијени, нестали и отјерани са вјековних огњишта!
Ни након 30 година породице своје најмилије нису пронашле. Изостала је хуманост и људскост оних који ћуте, а знају њихову судбину.
На примјеру Возуће испит нису положили ни право ни правда, јер злочинци за своја дјела нису одговарали.
Тако је Возућа постала и остала непреболна рана, а требала је бити само дом њених Возућана.
