Сутра се навршавају двије године од масакра у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београда када је тринаестогодишњи ученик из пиштоља убио деветоро ђака и чувара школе, а ранио неколико, укључујући наставницу.
Убијени су ђаци Ана Божовић, Софија Негић, Мара Анђелковић, Андрија Чикић, Бојана Асовић, Ангелина Аћимовић, Ема Кобиљски, Катарина Мартиновић и Адриана Дукић и чувар Драган Влаховић.
Дјечак се након што је извршио масовни злочин хладнокрвно предао полицији.
Дан касније, 4. маја, у селима Мало Орашје и Дубона, у општинама Смедерево и Младеновац, Урош Блажић /21/ убио је из аутоматске пушке деветоро и ранио 12 младих људи.
Влада Србије је донијела одлуку да се 3. и 4. мај установе као Дани сјећања на жртве масовних убистава.
Злочин у „Рибникару“ починио је, како су га свјетски медији назвали, најмлађи масовни убица у историји, не само у Србији, него и у свијету.
Тог 3. маја, ученик Коста К. је на лицу мјеста из очевог пиштоља убио школског чувара и осам ученика, од чега седам дјевојчица и једног дјечака, ранио је наставницу историје и шесторо ђака, од којих је једна ученица касније подлегла повредама.
Коста К. је смјештен у београдску Клинику за неуропсихијатрију, на Одјељењу за дјецу и младе, под непрекидним полицијским надзором, а против његових родитеља подигнуте су оптужнице и у току је суђење.
На суђењу је Коста рекао да се љутио на мајку јер је стално тражила од њега да буде најбољи, те да није био баш свјестан када је пуцао редом у школи.
Навео је да је злочин починио јер се генерално осјећао одбаченим од дјеце у школи, иако се са њима нормално дружио и да је сам одлучио да их побије.
Виши суд у Београду осудио је у децембру 2024. године његове родитеље Владимира и Миљану Кецмановића на укупно 17 година и шест мјесеци затвора.
У марту ове године Виши суд је донио пресуду у парничном поступку по тужби 27 чланова породица убијених у „Рибникару“ против малољетног Косте К. и његових родитеља и Основне школе „Рибникар“ да исплате вишемилионске износе породицама жртава.
Пошто је у тренутку злочина Коста имао мање од 14 година, дјечак није могао кривично да одговара за масакр.
Суђење Урошу Блажићу почело је у мају 2024. године. У децембру исте године, 19 мјесеци послије мајских трагедија, Урош Блажић и његов отац Радиша осуђени су на по 20 година затвора.
Блажић је проглашен кривим пред Вишим судом у Смедереву да је у ноћи 4. маја 2023. убио деветоро и ранио 12 младих људи у селима Дубона и Мало Орашје, између Младеновца и Смедерева.
У исто вријеме, првостепено је осуђен и његов отац Радиша Блажић на 20 година због незаконитог држања оружја, којим је злочин и почињен.
Урош Блажић, у време извршења злочина није напунио 21 годину, те је био млађи пунољетник и према одредбама Кривичног законика, њему није било могуће изрећи казну доживотног затвора, већ максимално 20 година.
У Малом Орашју је на лицу мјеста преминуо Марко Митровић, док су у болници накнадно од повреда преминули Немања Стевановић, Лазар Миловановић, Петар Митровић, малољетници Никола Милић и Александар Миловановић.
Блажић је ранио неколико особа, док је у Дубони на лицу мјеста убио Милана Панића, Кристину Панић и Далибора Тодоровића.
Након масакра Урош Блажић је зауставио такси возило и под пријетњом бомбом возачу наредио му да га одвезе у село Вињиште у близини Крагујевца, гдје је и ухапшен.
Многи од рањених имају тешке посљедице и инвалидитете.
