У Зеници је живјело 24.500 Срба. Данас у Зеници живи највише око 1000 Срба. Сва српска села су запаљена и уништена, уништене су куће.
Како је рекао један свештеник српске православне цркве, „можете од Зенице до Сарајева пјешке доћи ходајући све српском земљом“.
Све православне капеле на подручју Зенице су биле запаљене и срушене.
Срушено је 11 српских православних капела у већински српским селима Свиће, Мутница, Бијеле Воде, Клопче, Враца Горња, Бистрица Горња, Јањићи, Кованићи, Лијеске, Лозник, Осојница, Плавчићи, Понихово, Путовичко поље, Клопачки врх.
Рушена су православна гробља.
Рушење свих стамбених и помоћних објеката у власништву Срба, рушење православних гробаља, чести инциденти и напади на објекте српске православне цркве указују да је на територији Зенице постојала и постоји организована дјелатност усмјерена против православља и Срба.
„Обишли смо обновљене капеле у Дривуши и Горњим Врацама.
Жалости што и данас постоји пракса рушења православних споменика.
Уз пут смо видјели да је ћирилица на саобраћајним знаковима ишарана.
На подручју Зенице само 10 српске дјеце похађа православну вјеронауку,“ истакли су из Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.
У насељу Немила на путу Зеница – Добој, од 413 становника српске националности коју су жевјели 1991.године, сада живи само 1 Србин.
Шуме у власништву Срба су исјечене.
Бројни су примјери економског уништавања српских породица.
Примјер Србина који је имао у посједу парцеле са 90 дунума шуме на подручју села Мошћаница (општина Зеница).
Комплетна шума је исјечена до посљедњег дрвета, системом тзв „гола сјеча“. Сада Србин живи као социјални случај. Кад би му се надокнадила штета за исјечену шуму, он би био богат човјек.
