Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да ће на предстојећем састанку на високом нивоу, који ће бити одржан 5. децембра у Бриселу, рећи да се БиХ мора ослободити колонијалне управе, да је неприхватљиво толико мијешање странаца у унутрашње ствари или да је и званично прогласе протекторатом, па нека раде шта хоће.
Додик је констатовао да БиХ већ иде ка мирном распада, те да ни послије 30 година од највеће војне и политичке операције Запад није успио да направи одрживу БиХ и зато су овдје и даље као колонизатори.
– САД су увеле санкције свим људима из државног врха, њихова колонијална управа доноси законе и то само показује да нису успјели да створе државу какву су жељели. Још 1995. у оптицају су биле двије концепције. Прву је заступала државна секретарка Медлин Олбрајт и преточена је у Дејтонски споразум, са идејом да се у другој фази, кад се успостави мир, уз међународну интервенцију изгради друштво по принципу „једна држава – једна нација“.
Другу је заступао савјетник за националну безбједност Сенди Бергер, који је предлагао да се од БиХ направе три државе, с тим да се из подјеле изузме простор под ратним дејствима и да се након пет година људи који тамо живе изјасне коме ће да се припоје. /Бил/ Клинтон се одлучио за први приједлог, уз опаску да увијек има времена да се примијени друга опција – појаснио је Додик.
Он је подсјетио да је неколико година касније, као предсједник Владе Републике Српске био у Вашингтону када је замјеник државног секретара Николас Брнс организовао састанак са Харисом Силајџићем, који му је рекао да није задовољан и да се у БиХ не спроводи оно што је договорено.
– Брнс му је одговорио: „Зар не видите да то радимо“. На том састанку сам схватио да је требало да послужим само као декор за њихов договор и преузимање надлежности. И у том треба тражити генезу мог односа према Западу. Нисам дозволио да се укине полиција Републике Српске и формира заједничка полиција БиХ и од тада почињу моји проблеми са Американцима – нагласио је предсједник Српске за београдски недељник НИН.
Он је рекао да је тада као премијер пристао на укидање полиције Републике Српске настао би хаос и од Републике Српске би остала само празна љуштура.
– Данас траже да сва јавна имовина припадне БиХ и да се она да ентитетима на коришћење. Па ко је луд да то дозволи? У Уставу изричито пише да само оно што је изричито дато БиХ, припада БиХ, а нигдје не пише да се то односи и на имовину – навео је Додик.
Он је подсјетио да је тако основан и Уставни суд БиХ, а неизвршавање његових одлука проглашено је за кривично дјело. „Тиме се наставља разградња Дејтона, а ми само настојимо да задржимо права добијена међународним уговором“, указао је Додик.
На питање одакле увјерење да ће 2030. године бити први предсједник самосталне Републике Српске и на чију помоћ рачуна, ако и Александар Вучић подржава територијални интегритет БиХ, Додик је одговорио да би једино смањио рок и рекао да ће се то десити и прије 2030.
– Никад нисмо имали више пријатеља него што их имамо данас, а неке ствари ће тек да се мијењају. Европски парламент тражи да се одлуке у ЕУ доносе већином гласова и да се обустави пријем нових чланова док се тај систем одлучивања не промијени. И ко ће остати у ЕУ ако ће државе морати да спроводе и одлуке за које нису гласале? Што би наш народ рекао – липши магарче до зелене траве – рекао је Додик.
На питање да ли планира да обори рекорд Мила Ђукановића, јер је, са краћом паузом, у Републици Српској на власти од 1998, Додик је одговорио да 2001. није добио изборе и није био у власти, док је на свим осталим побиједио, те да ће свакако побиједити и на сљедећим.
– Чак и не зато што бих ја то хтио, већ зато што је, како каже Америка, БиХ „недовршена држава“, па не могу да одем док се тај посао не заврши. БиХ је ‘испреговарана’ земља, није створена на бази емоција људи који ту државу желе. Те емоције постоје у Републици Српској, али не и на нивоу БиХ. Тако смо до шли до зида. И ми, и Американци, и видјећемо како ће се то рјешавати – рекао је Додик.
Он је нагласио да је БиХ колонијална земља, а борба против колонијализма обично захтјева дуговјечне лидере.
