Додик је подсјетио да се непосредно након референдума о отцјепљену БиХ из тадашње Југославије, у којем су Срби елиминисани као конститутивни народ, догодило монструозно убиство српског свата на сарајевској Башчаршији, да би потом Сијековац постао мјесто првог масакра над цивилима.
– Све то представљало је очигледан увод у крвави грађански рат у БиХ с циљем стварања муслиманске БиХ – истакао је Додик.
Предсједник Републике Српске је у изјави за Срну нагласио да је сваки 26. март тежак, тужан и болан датум за све Србе, а посебно за породице Зечевић и Милошевић из Сијековца које су највише страдале у овом масакру.
– Јован Зечевић и његова три сина, од којих је један био дијете са посебним потребама, убијени су у својој кући. Злочинци су убили и Луку Милошевића и његова два сина. Најмлађа жртва био је Драган Милошевић који је имао 17 година, а најстарија 72-годишњи Јово Зечевић – истакао је Додик.
За овај стравични злочин, подсјетио је Додик, одговарао је једино Земир Ковачевић који је осуђен на 10 година затвора, док Нијаз Чаушевић, командир интервентног вода који је био подршка снагама које су ушле у Сијековац, никада није одговарао, већ је све вријеме до 2007. године провео у Хрватској војсци када је и пензионисан.
– Јасно је да нема правде за недужне српске жртве убијене на кућном прагу, и то прије почетка оружаних сукоба у БиХ, као што нема ни за многе друге убијене Србе на многобројним стратиштима широм Републике Српске. Али истина је једна, она никада неће нестати и мора изаћи на видјело кад тад. Можда ми нећемо то доживјети, али вјерујем да ће дочекати наши потомци, јер истина је увијек на страни праведних – рекао је предсједник Републике Српске.
Додик је нагласио да гробови у Сијековцу, као и гробови свих српских страдалника заслужују правду и то сви знају, па и они који су починили злочин над недужним народом.
– Нажалост, наше жртве су само наше и не боле никога осим нас. Боли чињеница да за њих нема правде. Не само деценијама, већ вијековима свједоци смо глорификовања несрпских жртава, док се наше жртве увијек минимизују и за њихово страдање слушамо сулуда и лицемјерна оправдања, чак иду тако далеко и кажу да смо сами криви што смо побијени, мучени, злостављани, протјерани… Вјерујем да смо као народ зрели и национално освијешћени да више нећемо дозволити да слушамо таква небулозна подметања – навео је Додик.
Он је нагласио да српски народ мора избјећи подјеле када је ријеч о одбрани националних интереса и да је то наша дужност управо због страдалих предака, али и нових генерација којима треба стално говорити о историји народа којем припадају.
– Треба стално говорити и о протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, храбрости српских бораца, о свим недаћама кроз које смо пролазили стварајући Републику Српску у миру и бранећи је у Одбрамбеном-отаџбинском рату – рекао је Додик.
Он је истакао да Срби морају његовати културу сјећања, не да би се светили него да би знали да Република Српска треба и мора да постоји.
– Праштати можда и можемо, али нећемо, не смијемо и не желимо да заборавимо ниједну неправду нанесену српском народу, ниједну српску жртву и ниједан гроб – поручио је Додик.
Он је указао да је политичко-безбједносна ситуација у БиХ стално сложена, те да је и даље на сцени еуфорија радикалог ислама и с тога приоритетни задатак Републике Српске и српског народа треба увијек да буде јачање патриотске свијести, очување јединства и институција Републике Српске.
Додик је нагласио да нико никада не смије да дозволи да нестане Републике Српске, јер без Републике Српске нема ни Срба на овим просторима.
У Сијековцу ће сутра бити обиљежено 31 година од злочина над недужним српским цивилима у овом селу који су починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне муслиманско-хрватске јединице из БиХ.
Припадници регуларне Хрватске војске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, убили су 26. марта 1992. године у Сијековцу девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
Најмлађа жртва свирепог злочина имала је 17, а најстарија 72 године.
Током 1992. године у Сијековцу убијено је 46 српских цивила, наводи се у документима Борачке организације Брод.
Окупација хрватских снага прекинута је 7. октобра 1992. године, када је генерал Славко Лисица пажљиво осмишљеном војном акцијом ослободио подручје општине Брод.
