– Ако се не боримо за сјећање и памћење, испашће да су они који су правили злочинци жртве, а ми страдалници да смо џелати. Зато је важно да се у што већем броју окупљамо овдје и да причамо истину, јер она је на нашој страни – нагласио је Додик.
Он је упозорио да сада ти исти причају како треба да живимо заједно.
-Да се одрекнемо своје историје, свог страдања. Тражили су да овдје на Козари да праве меморијални центар за своје жртве. Нисмо дозволили и нећемо никада – поручио је Додик.
Он је подсјетио да и због Козаре јако важно да у Отаџбинском рату није било подјела, већ да су Срби стали под исти барјак слободе.
Додик је нагласио да је простор Козаре испражњен и да су усташе у чијим редовима је било локално становништво и хрватско и муслиманско, побиле Србе.
– Овдје је у току година рата по селима убијено више од 30.000 људи, а више од 70.000 из једног збјега је 1942. године заробљено, одведено у Јасеновац и тамо побијено – рекао је Додик.
Он је навео да нема података о томе колико је још људи 1943, 1944. и 1945. године похапшено и одведено.
– Сама чињеница да су овдје спаљена 142 села говори о томе да је ово мјесто страдања Срба. Овђе нису страдали локални муслимани и Хрвати. Они су били на другој страни те приче и ријетки су они који су припадали партизанском покрету – рекао је Додик.
Предсједник Српске је истакао да су злочине над Србима на том простору починиле њихове комшије које су се преко ноћи из комшија претвориле у убице и кољаче.
– И нама се то стално понавља, као што се понављало за вријеме Отоманске империје, Аустроугарске, Првог свјетског и Другог свјетског рата. То нам се поновило и у процесу распада бивше Југославије и увијек смо били на једној страни, они на другој – рекао је Додик.
Непријатељска офанзива на Козару под кодним називом „Западна Босна“ почела је 10. јуна 1942. године, што је био увод у један од најстрашнијих злочина почињених над српским народом икада.
Њемачке и усташке јединице са око 35.000 војника затвориле су обруч око слободне територије козарске области, а у опкољеном подручју 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило је збјег са око 80.000 српских цивила.
Током непријатељске офанзиве на Козари и у Поткозарју спаљено је, уништено и опљачкано 140 села.
Из непријатељског обруча успјело се пробити око 800 бораца и 10.000 цивила, док је заробљено 68.600 српских цивила, међу којима више од 23.000 дјеце који су одведени у логоре Јасеновац и Стару Градишку, гдје су подвргнути мучењу и најсуровијим методама усмрћивања.
