Насловна Најновије Доктор који је оперисао предсједника Српске: Додик неспособан за путовање у Сарајево

Доктор који је оперисао предсједника Српске: Додик неспособан за путовање у Сарајево

305
0
Академик професор доктор Предраг Пешко, вођа тима љекара који су у Београду оперисали предсједника Републике Српске Милорада Додика, мишљења је да је Додик са медицинског аспекта неспособан за путовање и присуствовање рочиштима у Сарајеву.
 

Изјаву др Пешка преносимо у цјелости:

Пацијент Милорад Додик се тренутно налази на кућном опоравку након хитне операције усљед постојања укљештене херније хијатуса једњака. Тренутно узима кашасту дијету. Контакт са пацијентом сам остварио телефонским путем. Жали се на осећај пуноће у трбуху и надутост, повремена нагла пражњења и дијареје. Такође, пацијент има потребу за подригивањем, али и немогућност нормалног подригивања. Овакви симптоми одговарају постоперативној гастропарези и њхова учесталост након оваквих операција износи готово 50 одсто. Савјетовано је да пацијент у надлежној здравственој установи обави преглед хирурга, да се начини контрастна радиографија са водотопивим јодним контрастом, те да се у терапију уз Контролока 40 милиграма, укључи додатно прокинетска терапија Гастроперидоном 3 пута дневно.

У даљем тексту даћу свој одговор на судско вјештачење.

1. Вјештак наводи да је господин Додик подвргнут лапароскопској операцији решавања херније хијатуса једњака. Пренебрегнута је чињеница да су у конкретном случају радило о акутној инкарцерацији желуца, са симптомима као што су диспнеја, хематемеза и јак бол у горњем епигастријуму, што нису уобичајени симптоми херније хијатуса једњака, односно ретко се срећу код елективних процедура оваквог типа. Дакле, чињеница је да инкарцерирана хернија хијатуса једњака представља животно угоржавајуће стање, а стопе постоперативног морбидитета и морталитета су значајно веће у односу на елективне процедуре, односно случајеве гдје није дошло до укљештења. Jassim H, Seligman JT, Frelich M, Goldblatt M, et al. A population-based analysis of emergent versus elective paraesophageal hernia repair using the Nationwide Inpatient Sample. Surg Endosc. 2014;28:3473–3478). Даље, сам хируршки захват је трајао значајно дуже него што је уобичајено за наш хируршки тим, готово 180 минута у односу на 50 минута код елективних процедура. Интраоперативно је верфиковано постојање укљештеног желуца, без тонуса, са инкарцерираном већом количином масног ткива у медијастинуму, односно присуство кратког једњака. У односу на уобичајену процедуру, поред потешкоћа у репозицији желуца, постојао је и проблем са дужином једњака, те је начињена екстензивна интрамедијастинална дисекција типа 2. Хијатални отвор је значајног дијаметра, те су сутуре начињене бимодално, дакле постериорно и лијево, са присутном тензијом на шавној линији. Постоперативни интрахоспитални опоравак није био уобичајен, већ пролонгиран. Просјечно вријеме хоспитализације код елективних процедура овог типа износи 48 х, док је у конкретном случају дужина хоспитализације била 96х након операције.

2. Вјештак наводи да је уобичајен опоравак након оваквог захвата десетак дана. Ово је дјелимично тачно и односи се поново на пацијенте који су прошли елективну хируршку процедуру. Ипак, и код таквих случајева, постоје пацијенти са пролонигираним опоравком, радном неспособношћу, симптомима као што су дисфагија, надутост и дијареје. Ови симптоми, чак и у случају да је хируршка интервенција урадјена исправно могу потрајати и до 3 мјесеца (дисфагија), односно и до годину дана (сидром надутости, дијареје). Након хируршке интервенције због укљештене херније хијатуса једњака постоперативни опоравак је значајно пролонгиран, а инциденца горе наведених нежељених ефеката значајно већа. У конкретном случају очекивано је успорено гастрично пражњење усљед пролонгиране интраторакалне странгулације проксималног желуца, односно усљед дисекције са пресијецањем кратких гастричних артерија чиме се додатно денервише дио желуца одговоран за моторну функцију.

3. У вјештачењу је наведено да тужени нема ограничавање у кретању на дужим релацијама. Са овим наводом вјештака се апсолутно не слажем. Господин Милорад Додик има сколиозу која је дјелимично и одговорна за настанак херније хијатуса једњака усљед већег Коб-овог угла. Чак и сједење, у кућним условима, прологнирано изразито оптеретити пацијента усљед накупљања ваздуха у фундусу, фундопликацији и проксималном желуцу. Пацијент на овај начин има повећан притисак на дијафрагму, која је фрагилна, са дугачком линијом сутуре и самим тим под појачаним ризиком од настанка раног рецидива. Према литературним подацима рани рецидив херније хијатуса једњака након хитних процедура код укљештене херније хијатуса једњака износи око 10 одсто Alasmar M et al. Emergency surgery for hiatus hernias: does technique affect outcomes? A single –center experience. Uptades Surg. 2023 75; 1227-1233), што је значајно веће у односу на елективне процедуре, гдје је инциденца раног рецидива испод 1 одсто. Препоручен положај пацијента у кућним условима је лежање са уздигнутим узглављем или полулежећи положај. Шетње морају бити кратке у прва два мјесеца, спорог темпа, пролонгирано сједење би апсолутно требало избјегавати, самим и тим и учестала путовања на релацији гдје би сједење износило око 4 пута.

4. Апсолутно се не слажем са контстатацијом вјештака да господин Додик може путовати више пута на релацији Бањалука-Сарајево. Мишљења сам да би такво путовање угорозило директно здравље и квалитет живота мог пацијента, односно да би директно повећало вјероватноћу од настанка раног рецидива херније хијатуса једњака, што у случају мог пацијента представља животно угожавајућу постоперативну компликацију.

5. Такође се не слажем са мишљењем вјештака да је господин Додик способан да присуствује рочиштима, што такође подразумијева пролонгирано сједење, које је у овом случају непожељно.

6. Сматрам да је господин Додик дјелимично неспособан, односно да има јасне медицинске препреке за присуство на рочишту.

7. Сматрам да је десет дана постоперативно апсолутно недовољно за комплетни опоравак господина Милорада Додика. Такође, сматрам да је неопходно минимум два мјесеца да господин Додик буде функционалан у смислу да издржи дуже путовање и сједење, и то под условом да даљи постоперативни опоравак протекне уредно.

Закључак

На основу увида у стручну литературу, али и из позиције лидера најискуснијег регионалног центра за хирургију једњака, са великим бројем учињених отворених, а потом и лапароскопских (преко 1.200 у периоду од последњих 14 година) елективних и хитних операција хернија хијатуса једњака, мишљења сам да је господин Милорад Додик са медицинског аспекта неспособан за путовање и присуствовање рочиштима у Сарајеву. Такође сам мишљења да би приморавање мог пацијента на путовање и присуствовање рочиштима директно угрозило здравље и квалитет живота, односно да би повећало могућност раних компликација хируршког лечења, које потенцијално могу и угрозити живот мог пацијента. Из искуственог аспекта, индивидуални приступ сваком пацијенту након хитних операција херније хијатуса једњака је неопходан у циљу оптимизације постоперативног опоравка“.

Подсјетимо, вјештак медицинске струке Харис Вранић, којег је одредио Суд БиХ, након вјештачења медицинске документације предсједника Српске изнио је мишљење да је Додик способан за наставак суђења.

Суд БиХ је, позивајући се на мишљење Вранића, заказао за сриједу, 25. децембра ново рочиште на суђењу предсједнику Српске и вршиоцу дужности директора „Службеног гласника Српске“ Милошу Лукићу које Тужилаштво терети за „непоштовање одлука Кристијана Шмита“.

ИЗВОРРТРС
Претходни текстПајић Баштинац: Предсједник Српске овластио потпредсједника Републике само за доношење указа
Сљедећи текстБубић: Тражићемо треће међународно вјештачење