Изјавила је у интервјуу за “Глас Српске” боксерка из Братунца Сара Ћирковић која је освајањем златне медаље на Европском првенству за такмичаре до 22 године употпунила колекцију одличја са великих такмичења. Једногласном одлуком судија била је боља од Рускиње Јулијане Савро у финалном мечу категорије до 54 килограма, која је била фаворит, јер је власница злата са Свјетског првенства за младе. Само Сара и њен тренер Мирко Ждрало знају колико су труда уложили да би исковали ново злато.
Актуелна шампионка свијета у свом узрасту комплетирала је медаље, а ранија искуства била су од великог значаја и знала је да може до краја.
– Нисмо сумњали у то, радили смо много и имали смо велику вјеру. Ниједну противницу нисам потцијенила и у сваки меч сам ушла као да боксујем против олимпијске противнице. Чак и када сам у свим мечевима добила прве двије рунде трећу сам боксовала као да сам их изгубила. Давала сам све од себе, а такав је био и договор са мојим тренером, са мојим тимом – додала је Ћирковићева.
Била је слободна у првом колу, у другом је побиједила Њемицу, у полуфиналу Иркињу, а у финалу Рускињу.
– За прву борбу могу рећи да је била најтежа. Боксовала сам против репрезентативке Њемачке и имала трему за тај меч више него за финални. То је иначе тако, притисак првог меча је увијек велики, а то је уједно била и борба за осигурану медаљу. Тај меч сам најбоље одрадила, противница је ишла напријед и успијевала сам готово сваки њен ударац да ескивирам, да узвратим ударцем из контре “отплешем” меч најбоље што знам – рекла је Ћирковићева.
Највеће заслуге за њене медаље има тренер Мирко Ждрало који добро зна колико је тешко задржати континуитет.
– Узимајући у обзир да ниједна боксерка са Балкана није освојила златну медаљу осим Саре, то говори о томе колики је то резултат. Када погледамо да Сара има тек 19 година, онда је ово још један показатељ да ће њен пут бити јако успјешан и од ње очекујем европске, свјетске и олимпијске медаље. Услови и залагање Боксерског савеза Србије доласком Ненада Боровчанина на чело Савеза дају плодове и резултате – рекао је Ждрало.
Према његовим ријечима било је психолошког притиска пред такмичење, али се Ћирковићева добро носила са тиме.
– Увијек постоји притисак, мада мислим да је то више одговорност према свом раду, свом тиму, људима који те бодре и земљи коју представљаш. Као тренер заиста се трудим да психолошки утичем на Сару, као и на све наше репрезентативке да оставе сав притисак по страни и да дају свој максимум енергије и фокуса на такмичење – навео је Ждрало.
Овај пут на првенство су дошли као фаворити, што раније није био случај, тако да је и то било једно ново искуство за њих.
– Сара јесте међу фаворитима увијек у глави људи који је воле, који вјерују у њу. Наш комплетан тим зна колико она вриједно ради и какав карактер има, Сару увијек види као некога ко ће бити златан. Међутим, ово је било Европско првенство до 22 године, а Сара је тек прва година сениора са 19 година. У конкуренцији су већ боксерке са 22 године, које имају иза себе сениорске медаље, неке су чак квалификоване и на Олимпијске игре, тако да Сара није била фаворит, ако то гледамо на тај начин. Међутим, била је убједљива у сваком мечу, цијело Европско првенство није изгубила ниједну рунду и заиста својим сјајним издањем у финалној борби крунисала је ово такмичење – закључио је Ждрало.
Подршка из Братунца
Сара је навела да јој је стигло много честитки и порука подршке, јер је прати и подржава много људи, а посебно је поносна на свој Братунац.
– Сви ти људи који заједно са нама славе успјехе које остварујем ту су уз мене током такмичења. Када се оно заврши дају ми додатну снагу и енергију, чине ме јачом и јако сам им захвална на томе. Братунац је мали град, али са много добрих људи који се увијек радују мојим успјесима. Такође многи се радују у Зворнику и Малом Зворнику, гдје је наш клуб и гдје проводим највише времена. Ту су чланови нашег клуба, много дјеце која тренирају бокс, њихови родитељи, пријатељи, сви се радују нашим успјесима и подржавају нас. У Братунцу ме увијек дочека билборд, позову нас, направе дочек, али немамо увијек времена за то па често стигнемо јако касно. Још памтим дочек који су ми организовали у Братунцу, гдје сам одрасла и гдје волим да се враћам – истакла је Сара.
Пише: Милан Зубовић
