Испред Храма Светог Саве у Београду на Бадње вече традиционално је запаљен бадњак у присуству великог броја вјерника.
Као и сваке године, испред Храма на Врачару окупио се велики број грађана међу којима је доста родитеља са дјецом који заједно са свештенством пале бадњаке.
Послије освећења бадњака услиједило је празнично бденије, а у Храму Светог Саве и у другим већим црквама прослава Божића почеће служењем поноћне литургије.
Бадње вече, ноћ уочио најрадоснијег хришћанског празника Божића, традиционално се обиљежава широм Србије, као и у Републици Српској и Црној Гори, гдје се православни вјерници такође окупљају испред цркава и пале бадњаке.
Бадње вече је посљедње вече Божићног поста, а уједно и породични празник и дан који представља велику срећу, јер породица на Бадње вече окупљена за посном трпезом дочекује дан рођења Христовог.
На Бадњи дан у православним храмовима се служи литургија, као и вечерња служба са паљењем бадњака.
Бадњак је, по правилу, младо церово или храстово дрво и као симбол представља дрво које су пастири донијели, а праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Исус родио. Наговјештава и дрво Крста Христовог.
Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само зато што долазе један послије другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.
