Осам радника смртно је страдало у Републици Српској за десет мјесеци ове године, а 75 је задобило теже повреде на раду, речено је Срни у Републичкој управи за инспекцијске послове.
Два смртна случаја забиљежена су у грађевинарству, три у шумарству и дрвној индустрији и три у осталим дјелатностима.
Кад је ријеч о тежим повредена, 15 је било у грађевинарству, двије у електропривреди, 24 у шумарству и дрвној индустрији, једна у хемијској индустрији и 33 у осталим дјелатностима.
Као најризичније дјелатности, у Инспекторату издвајају грађевинарство, електропривреду, шумарство и дрвну индустрију у којима постоји континуитет настанка повреда на раду.
У категорију остале дјелатности сврставају се области као што су трговина, туризам, култура, просвјета, комуналне и административне дјелатности и друго, у којима повреде нису изражена појава.
Како су појаснили у Инспекторату, у повреде на раду убрајају се и повреде које се догоде приликом доласка или одласка с посла, што значи да се нису догодиле на конкретном радном мјесту и нису у директној вези са провођењем мјера заштите на раду од стране послодавца.
Примјери таквих повреда су лом руке због леда на тротоару, пад са бицикла приликом доласка на посао, саобраћајна незгода и слично.
„Инспектори су током десет мјесеци ове године у области заштите на раду обавили више од 1.300 контрола, од чега је 550 било са утврђеним пропустима“, наводе у Инспекторату.
С циљем отклањања неправилности, послодавцима је изречено 420 управних мјера, док је због почињених прекршаја поднесено шест прекршајних пријава и изречене казне од 309.000 КМ.
Инспекцијске контроле показале су да се најчешће утврђене неправилности односе на пропусте у погледу организације и спровођења мјера заштите на раду, примјену превентивних мјера, оспособљавање радника за безбједан рад, редовно испитивање опреме и средстава рада и друго.
У складу са одредбама Закона о заштити на раду послодавац је дужан да пријави надлежној инспекцији рада и надлежном органу за унутрашње послове сваку смртну, колективну или тешку повреду на раду, као и опасну појаву која би могла да угрози заштиту и здравље радника.
Законом није прописана обавеза пријављивања лакших повреда на раду.
У Инспекторату наглашавају да послодавац има водећу улогу и одговорност у успостављању и примјени мјера безбједности и здравља на раду.
Прије почетка рада послодавац мора раднику обезбједити сву потребну заштитну опрему и упознати га са мјерама безбједности и здравља на раду, али из Инспектората истичу да и сами радници имају обавезе када је ријеч о придржавању дефинисаних мјера.
„Законом о заштити на раду прописано је да је радник дужан да се придржава утврђених мјера заштите на раду, да користи средства рада и опрему по упутству произвођача и упутству за безбједан рад који утврди организација односно послодавац“, наводе у Инспекторату.
У Инспекторату наглашавају да у пракси има много случајева гдје сами радници немају довољно развијену свијест о значају придржавања дефинисаних и обезбијеђених мјера заштите на раду.
„Било је случајева гдје послодавац осигура сву потребну опрему, радник уредно задужи и преузме исту, похађа обуку за безбједан рад, а одласком на терен и радне задатке не користи опрему на прописан начин или се не придржава дефинисаних процедура заштите на раду, што може да проузрокује повреду“, напомињу у Инспекторату.
У зависности од врсте прекршаја, Законом о заштити на раду прописане су казне од 1.000 КМ до 15.000 КМ за послодавца, те од 100 КМ до 1.500 КМ за одговорно лице у правном лицу.
Инспектор у складу са законским овлаштењима може изрицати само најниже казне прописане за одређене прекршаје.
