Сјећање на Јабуку – људи говоре“ назив је програма и изложбе фотографија коју је у Културном центру Источно Ново Сарајево вечерас организовао Црквени одбор цркве Светог Преображења Господњег из Јабуке код Фоче, а који говори о страдању 43 особе из овог села у једном дану.
Један од организатора програма Ранко Скакавац рекао је вечерас новинарима у Источном Сарајеву да је дефинисана и иницијатива према Скупштини општине Источна Илиџа да једна улица у овој локалној заједници понесе име по Јабуци, због тога што највише Јабучана који су избјегли са својих огњишта живе на подручју ове општине.
„Овај програм смо организовали и да бисмо указали институцијама да нисмо задовољни њиховим радом, нисмо задовољни што није покренута истрага. Замислите у једном дану да су убијене 43 особе, а до данас нико од криваца није пронађен или кажњен, а повратак тешко иде“, нагласио је Скакавац и додао да су се до сада у Јабуку вратиле само три особе.
Осим тога, у оквиру програма приказана су и два ратна филма снимљена у Јабуци 1992. године која говоре о рушењу цркве у овом селу, као и свједочење некадашњег становника Јабуке који је у рату изгубио три сина.
Вељко Голијанин, ктитор цркве Светог Преображења Господњег из Јабуке код Фоче и један од иницијатора обнављања цркве, рекао је да је једна од првих иницијатива за градњу цркве на подручју данашње Федерације БиХ, била ова из Јабуке.
„Мој отац, брат и ја смо одлучили да будемо ктитори те цркве, око ње смо окупили народ и вратили смо се коријенима“, истакао је Голијанин.
Гордан Мастило, бивши становник Јабуке, рекао је да историја овог подручја трајала више од 300 година, све до 23. јула 1992. године када је Јабука нестала у једном дану.
„Када кажем ријеч јабука прораде емоције и Јабука је непреболна за све нас Јабучане док год постојимо и док буде било људи из Јабуке она неће бити заборављена“, истакао је Мастило.
Он је додао да ово није једини начин на који се бивши становници овог села присјећају срећних времена, те да се сваке године окупљају око обновљене цркве.
Над српским житељима Јабуке почињен је страшан ратни злочин 23. јула 1992.
године, када су припадници такозване Армије БиХ на кућном прагу свирепо убили 43 мјештана.
У 18 јабучких села муслиманска војска тада је попалила све куће и помоћне објекте на које је наишла убијајући све пред собом, а милости није било ни за слијепе и непокретне старице, ђевојке и ђецу, које су убијали и палили у њиховим кућама.
Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи ђечак Ново Елез.
Минирана је и до темеља срушена и мјесна Црква Преображења Господњег, која је прилозима вјерника обновљена 2005. године, а у дворишту цркве је подигнут споменик страдалим Јабучанима.
За злочин у Јабуци нико није одговарао.
С обзиром на то да је након рата Дејтонским мировним споразумом Јабука припала ФБиХ, преостало српско становништво морало се селити са својих огњишта, а посмртни остаци страдалих Јабучана тада су пренесени на Градско гробље Божовац у Фочи.
Јабучани данас живе широм свијета, а, осим у Фочи, њихова већа колонија је у Војковићима у Источном Сарајеву.
