Према савјетима стручњака, особа која је изложена овом виду насиља, било да је у питању јавна личност или не, прије свега мора потражити подршку, повјерити се некоме у кога има повјерења, рећи како се осјећа те кроз шта пролази.
Психолог Слађана Ђаковић истиче за Аваз како на узнемирујуће поруке или коментаре на друштвеним мрежама не треба одговарати нити улазити у дискусију.
– Реакција је оно што злостављачи желе. Њихова намјера је да се жртва понизи и узнемири, зато жртва не смије дозволити да добију тај вид реакције. Овај вид насиља може имати озбиљне емоционалне, психичке и социјалне повреде, зато је веома важно да се жртва информише како адекватно да реагује. Дружење с људима може помоћи жртви да се дистанцира од насилника и задовољи своје унутрашње потребе за пријатељством, припадањем и љубављу. Жртве често касно проговоре о насиљу, зато је битно да као друштво и појединци обраћамо пажњу једни на друге. Ако примијетите промјене у понашању код некога у свом окружењу, попут потиштености, повучености, несигурности, покушајте разговарати с особом о томе шта јој се дешава. Наведите је да вам се отвори, јер је битно реаговати на вријеме – рекла нам је Ђаковић.
Ова пошаст прилично је опасна када је ријеч о тинејџерима који су у том периоду посебно осјетљиви и немају изграђен систем вриједности и личности.
– Злостављање на интернету носи одређене посљедице за психосоцијални развој личности адолесцената. Дио мозга који се налази у префронталном кортексу, који је задужен за рационално мишљење, развија се до средине двадесетих година, па су тинејџери због тога склонији импулсивнијим реакцијама и дјелују прије него што размисле о посљедицама, а и емотивно су осјетљивији. Зато имамо више суицида међу тинејџерима. Њихово самопоуздање још није изграђено. Нажалост, млади људи кроз контакте на друштвеним мрежама граде своје самопоуздање и покушавају да задовоље потребу за љубављу, пажњом и пријатељством, а у том периоду се јавља и природна потреба за популарношћу – закључила је психологиња.
Случајеви са смртним исходима
– Када је млада особа изложена исмијавању, одбачености, када се осјећа неприхваћеном, када је дуже времена изложена овом виду насиља, то може да доведе до анксиозности и депресије, која, ако на вријеме не реагујемо, у екстремним случајевима може завршити и смртним исходом или оставити психичке, емоционалне и социјалне повреде. Колеге и ја међу клијентима имамо све већи број тинејџера. Зато као појединци, као друштво и као систем, сви морамо да реагујемо када је овај вид насиља у питању, поготово међу младим људима – истакла је Ђаковић.
Насиље које траје потребно је пријавити, ако се не пријави, оно постаје агресивније, преноси Аваз.
