Историјски је оправдано да Пале буду пријестоница Републике Српске

Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић сматра да је сасвим историјски, политички и социолошки оправдана иницијатива да Пале буду пријестоница Републике Српске.

 

„Што се тиче дефиниције самог појма пријестоница – у историјском, политичком или социолошком контексту – она је позната још одавно кроз историју и углавном је означавала пријестоно мјесто, значи мјесто гд‌је се налази пријесто владара, обично монарха, као и и неке друге конотације“, појаснио је Мастиловић у интервјуу за Срну.

 

Према његовим ријечима, није риједак случај да, осим главног града, постоји и нешто што се сматра пријестоницом или је званично проглашено пријестоницом, што је случај, напримјер, у Црној Гори, као и у неким другим државама.

 

Мастиловић је рекао да појам пријестонице значи да је то мјесто у одређеном историјском периоду било не само пријестоно мјесто одређене државе или одређене територије, већ да је имало посебну и значајну улогу у историјском развоју те земље, тог народа и у том смислу се појмом „пријестоница“ одаје почаст том мјесту.

 

ПАЛАМА ПРИПАДА ЧАСТ ДА БУДУ ПРИЈЕСТОНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 

„У том контексту, када говоримо о Палама као будућој пријестоници Републике Српске, сигурно да морамо имати у виду чињеницу да то заиста и јесу биле у периоду Одбрамбено-отаџбинског рата /1992. до 1995. године/, када су политички представници Срба у БиХ били принуђени да напусте Сарајево, које је иначе вијековима имало велики значај за српски народ западно од ријеке Дрине и у коме постоје трагови постајања Срба или су то историјски извори који потврђују постајање српског народа на том простору – дубоко у средњем вијеку и у непрекинутом континуитету све до данашњег времена“, нагласио је Мастиловић.

 

Он је додао да су околности пред избијање рата 1992. године на овом простору биле такве да српска политичка елита није била у могућности да свој политички рад настави у Сарајеву, а није ни жељела да напушта Сарајево као тадашњи административни центар „Социјалистичке републике БиХ“, и као мјесто које је пуно значило и српском народу и српској историји и српској култури јер су баш Срби стварали тај град и његову културу и историју.

 

„Да не говоримо о српским трговцима из 18. и 19. увијек, па кроз читав 20. вијек. У таквим околностима Пале су се, можемо слободно рећи, саме изабрале да буду пријестоница Републике Српске и да на тај начин стекну епитет једног заиста историјског мјеста, јако значајног за српски народ, посебно за новију историју цјелокупног српског народа, а посебно Срба западно од ријеке Дрине, јер је на тај начин Пале постале пријестоница Републике Српске, ратна пријестоница и мјесто гд‌је су формиране институције Српске, значи гд‌је су се рађале Република Српска и њене институције које су је тада означавале и као државу у изворном смислу те ријечи“, навео је Мастиловић.

 

ДОНИЈЕТИ ЗАКОН И ОДЛУКУ О УСПОСТАВЉАЊУ РЕЗИДЕНЦИЈЕ ПРЕДСЈЕДНИКА

 

Он тврди да су Пале већ сада пријестоница Републике Српске, без обзира да ли су оне већ званично проглашене или још нису за пријестоницу.

 

„То је општепознато свугд‌је у свијету јер су све стране делегације долазиле управо на Пале да са тадашњим руководством преговарају, па су све битне политичке одлуке доношене управо на Палама, којима се не може одузети чињеница да су одиграле изузетну улогу у Одбрамбено-отаџбинском рату и у процесу стварања Републике Српске“, подсјетио је директор Института историјских наука на Палама.

 

Мастиловић сматра да неопходно законски озваничити и прецизирати шта је то појам пријестонице.

 

„Према мом мишљењу, то прије свега подразумијева изградњу резиденције Предсједника Републике. То би било прво и основно што би требало урадити на Палама ако се усвоји тај закон. Тим законом требало би прецизирати начин инаугурације Предсједника – кад, како, гд‌је и тако даље. Врло важни аспекти су у овој причи и историјски аспект и култура памћења“, рекао је Мастиловић.

 

Он је поздравио подршку предсједника Републике Српске Милорада Додика који је недавно изјавио да „пријестоница значи одавање почасти Палама, мјесту које је имало посебно значајну улогу за српки народ и његову државу“.

 

Према његовим ријечима, веома је важно да на подручју Источног Сарајева егзистира Универзитет са свим својим факултетима, као и то да овд‌је од прошле године функционише Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву.

 

„Причу о култури памћења сигурно би требало заокружити и довршавањем музеја Републике Српске, а мислим да Палама као будућој пријестоници недостаје озбиљна архивска установа, а то би могао да буде архив града Источно Сарајево, јер већ су се стекле околности и услови да поједине институције које функционишу на овом простору имају обиље архивске грађе које немају гд‌је да депонују и формирање архива града Источно Сарајево би свакако било једна од значајних компоненти“, препоручио је Мастиловић.

 

МУЗЕЈ, АРХИВ, СПОМЕН-ПЛОЧЕ – СРПСКИ СИМБОЛИ КУЛТУРЕ ПАМЋЕЊА

 

Он је истакао да је за одржив статус пријестонице потребно обезбиједити њен квалитетан развојни буџет.

 

Мастиловић је додао да је Институт покренуо иницијативу да се на Палама направи спомен-плоча која ће подсјећати на 6. новембар 1918. године, када је српска војска ушла у Сарајево и послије вишевјековног робовања донијела слободу на ове просторе.

 

„Нажалост, све оно што је у Сарајеву подсјећало на те дане протјерано је из тог града, па и Ранковићев трг који је, уствари, добио име по пуковнику Живану Ранковићу /командант 14. пука Тимочке дивизије/, првом српском војнику који је крочио у Сарајево 1918. године, те Обала Војводе Степе, Улица 6. новембра и тако даље“, навео је Мастиловић.

 

Он је изразио задовољство што је подршка за доношење закона о проглашавању Пала за пријестоницу Републике Српске дошла од највиших органа Српске, посебно од предсједника Додика, јер то „сигурно гарантује да ће тај закон добити подршку у Народној скупштини и да ће се на основу тог закона Пале не само сматрати или називати пријестоницом Републике Српске, већ да ће и добити нове модерне садржаје савремене локалне заједнице“.

 

„Драго ми је да је ова иницијатива наишла на позитиван од‌јек и у Србији, у региону и код Руса, освједочених пријатеља српског народа“, додао је Мастиловић.