Насловна Вијести Како изгледа идеална реконструкција круне цара Душана

Како изгледа идеална реконструкција круне цара Душана

86
0

 Три идеалне реконструкције круна, и то не обичних, већ цара Душана, царице Јелене и Јелене Ажујске. по први пут имали су прилику да виде гледаоци „Шаренице“ и РТС-а.

Директорка Историјског музеја Србије Душица Бојић рекла је да немају сачуваних средњовjековних круна и да се музеј са сарадницима договорио да направе идеалне реконструкције.

-Царску круну је иначе радио Горан Ристовић Покимица из Крањева. Он један од наших најчувенијих филиграниста. Горан тренутно ради круну краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића. Круну царице Јелене урадила је Јасминка Бркановић, она је вајар и учествовала је са нама у овој причи, а круну Јелене Анжујске су урадили Симон и Марсел Чивљак. Они иначе годинама раде за наш музеј. Радили су и жезло Светога Саве и минђуше Марије Палеолог -објашњава Бојићева.

И врећица у којој се чува круна цара Душана је посебна.

-То је врећица Јелисавете Карађорђевић. Када смо радили изложбу о њој и њеним прецима, у тој врећици је донела постељину својих родитеља. Када је односила све експонате који су били у музеју, она ми је ту врећицу дала у руке и поклонила ми је. Мени се учинило да је она идеална да споји средњовековне и нововековне династије, зато и јесте круна у Јелисаветиној врећици . каже Душица Бојић.

Историјски музеј Србије ријешио је заједно са својим спољним сарадницима и кустосима да оживе Средњи вијек. Због тога се спремају за један врло интересантан подвиг – раде сталну поставку којом би дочарали српско тло од неолита до 20. вијека.

Послије 60 година, од када Музеј постоји – добили су зграду главне жељезничке станице као основну зграду музеја.

-Као што знате, нема оригиналних предмета везаних за световни део Средњега века. Духовни део је тиме покривен зато што постоје бројне ризнице у нашим манастирима, али од световног имамо само неколико ствари, као на пример хаљину кнеза Лазара која се чува у Музеју српске Патријаршије – испричала је гошћа Шаренице.

На изложбу ће се прво улазити кроз централна врата.

-Кроз централна врата видећете наравно Средњи век. Лево ћемо ићи до неолита, ући у старе занате и етнологију. Десно је једна изузетна прича коју нисмо имали прилике до сада да испричамо на такав начин јер је Музеј имао парцијалне просторе где смо имали само тематске изложбе. У овом случају радимо једну озбиљну сталну поставку која ће свакако бити допуњавана, додавана, нешто одузимано, нешто враћано, али глобално – та стална поставка остаје таква – објашњава Бојићева.

Особе које су осмислиле улазак у хол су професорка Смиља Душанић Маријановић и професор Драган Војводић.

-Улазиће се у хол. Биће празно и светлеће три портала. Дечански портал, иза кога ће бити дечански полијелеј. Имаћемо розету испод полијелеја. Када станете на розету, чуће се десет секунди мумлачи, који мумлају. У моменту кад се пали полијелеј, ту ће бити и царски престо и епископов престо. Биће и кивот Стефана Дечанског, двери и улазиће се у тај део поставке – наглашава Бојићева.

Са лијеве стране налазиће се Студенички, а са десне Калинићки портал.

-Кроз Студенички портал улазићемо у време пре Немањића. Улазићемо даље у Рим, неолит, ићи тајном етнологије. Десни портал ће бити Каленићки портал,  и кроз Каленићки портал улазимо у деспотовину идемо све преко турака од којих смо били освајани и идемо све до 20. века. Ту се прича једна озбиљна дражавна прича али и једна прича која показује колико су Срби у Средњем веку били моћни – истиче директорка музеја, и додаје да ће у музеју бити и ципеле, јастучићи, гардероба – што ће заједно да употпуни простор Музеја.

-То неће бити копије фресака у витринама, то ће бити иницијација за наше владаре, како су прво били различито обучени, каква је мода била, какав је накит био који су они носили… На одежди цара Душана имамо шест хиљада бисера. Они су стаклени, али је то нешто невероватно. Одежда Симонидина такође је сва у бисерима и накиту, а њену круну видећете следеће године – нагласила је дирекоторка Историјског музеја.

ИЗВОРГлас Српске
Претходни текст„Источна трибина“, ЖОК „Јахорина“, RTVIS, 8.10.2022 (VIDEO)
Сљедећи текстНа Сокоцу се обиљежава 30 година поштанског саобраћаја у Српској