Професор уставног права Синиша Каран истакао је да у оваквом бх. правосудном систему предсједник Републике Српске Милорад Додик не може имати правично суђење јер му суди неуставни Суд БиХ, по оптужници неуставног Тужилаштва , по неуставном Закону, и то све због неуставног Кристијана Шмита, а за кривично дјело поступања по Уставу.
– Стварни циљ апсурдног судског процеса против предсједника Републике је потпуна прекомпозиција, односно реконфигурација државног уређења БиХ кроз коначан судски обрачун са, народном вољом, изабраним представником – рекао је Каран за Срну.
Он је нагласио да је ријеч о врхунцу 30 година мучних и недемократских измјена државног уређења БиХ кроз одлуке високих представника и Уставног суда БиХ.
– Потпуно је апсурдна ситуација у којој се нашло бх. правосуђе, а то је да неуставни Суд и Тужилаштво БиХ, поступајући по процесним правилима донесеним мимо Устава, уз одлуке нелегалног и нелегитимног високог представника као повод за покретање процеса, води кривични поступак против предсједника Републике Српске који је изабран од народа – рекао је Каран.
Због свега наведеног, навео је он, потребно је јасно и недвосмислено одбацити било какав разговор о легитимитету процеса против предсједника Додика.
– Прво, БиХ је јединствена у свијету по уставноправној ситуацији у којој врховни правосудни органи, уствари, представљају неуставне и незаконите органе, неправне органе. Судска власт и њено уређење по Уставу БиХ препуштени су ентитетима, односно ентитетским уставима и законима, а тек касније је насилно формирана на нивоу БиХ – појаснио је Каран.
Друго, додао је професор уставног права, БиХ није ни суверена ни независна што се манифестује и чињеницом да сама не доноси своје законе јер постоји друга власт изнад ње, високи представник, који ствара и примјењује (не)право.
– Високи представници су, својим дјеловањем и ванинституционалним формирањем Суда и Тужилаштва, двоструко прекршили Устав и правна правила, а такво наметнуто и неуставно бх правосуђе попримило је обиљежја зависног, и функционише под селективним утицајем одређених политичких структура – истакао је Каран.
Треће, рекао је он, Кристијан Шмит, који сада жели да обавља послове и персонификује институцију високог представника, није изабран у складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума, који је једини извор легитимног мандата високог представника, те самим тим нема овлашћења за обављање ове дужности.
– Одлуке оваквог лица немају никакву правну снагу и у савјесном и законитом поступању ни у ком погледу не могу бити повод за покретање кривичног поступка – указао је Каран.
Четврто, навео је Каран, Суд и Тужилаштво БиХ поред свих наведених недостатака врше и селективно процесуирање на штету једног (српског) народа, и као такви они представљају мјесто за моделирање политичког система у БиХ.
– Стога, посматрајући поступак против предсједника Републике Српске Милорада Додика због непровођења одлука такозваног високог представника уочавамо да се њим жели одредити судбина Републике Српске и уопште судбина српског народа на овим просторима – навео је Каран.
Суд БиХ заказао је за понедјељак, 16. октобра, рочиште на којем би предсједник Републике Српске Милорад Додик и вршилац дужности директора „Службеног гласника“ Милош Лукић требали да се изјасне о кривици по оптужници за непоштовање одлука Кристијана Шмита.
Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против предсједника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора „Службеног гласника“ Милоша Лукића за непоштивање одлука Кристијана Шмита кога Српска не сматра високим представником, јер његово именовање није потврђено у Савјету безбједности УН.
