Он је разговарао са начелником општине Вишеград Младеном Ђуревићем и директором предузећа Хидроелектране на Дрини Недељком Перишићем.
Вишеград је град туризма, и као такав заслужује интегрисани гранични прелаз који би убрзао проток људи и робе. У Сарадњи БиХ и Србије очекује се да ће питање интегрисаног граничног прелаза бити ријешено у току ове године.
– Ја ћу већ у сриједу имати у Сарајеву састанак са министром спољње и унутрашње трговине у Влади Србије Томом Момировићем, гдје ћемо ово мапирати као кључно питање цијенећи да интегрисани гранични прелази, не само Котроман-Вардиште, него и Рача у значајној мјери могу отворити овај дио Српске – рекао је Кошарац.
Развој пољопривредне производње уз помоћ међународних фондова биће један од приоритета у раду локалне управе у наредном периоду. За развој пољопривреде издвојиће се више средстава.
– ФАО који дјелује при УНДП-у нам је већ обезбједио 20.000 марака које можемо распоредити свима који се баве пластеничком производњом, а средства могу бити усмјерена ка опреми за наводњавање – начелник општине Вишеград Младен Ђуревић.
Примјеном еколошких пројеката на подручју Вишеграда у сарадњи општине, ресорног министарства и међународних организација радиће се на проблему уклањања плутајућег отпада из горњег Дринског језера.
– На улазу у Вишеград се ствара озбиљан потенцијал сметљишта и које долази из других општина и мораћемо на регионалном приступу да дефинишемо то питање како би то међу првим приоритетним питањима било третирано адекватно – навео је Кошарац.
– ХЕ ниједном својом активношћу не доприноси стварању отпада на акумулацији ријеке Дрине него да једина уз свакогодишњу помоћ ХЕ Бајина Башта која уз ангажовање трећих лица издваја 100.000 марака помаже у самом чишћењу акумулације ријеке Дрине – истакао је директор ХЕ на Дрини Недељко Перишић.
На састанку је разговарано је и о могућностима проширења туристичке понуде Вишеграда, који би требало да буде „врата“ туристичке понуде Српске међу земљама западног Балкана.