Прим. др Тања Плеша, специјалиста патологије-супспецијалиста цитологије и руководилац Службе за патологију у Болници „Србија“, каже да патолози као медицински стручњаци проучавају болести у ткивима и органима, како би разумјели узроке, механизме и посљедице болести. Дијагностикују болест путем анализе ткива, ћелија и тјелесних течности, процјењују тежину и ширење болести у тијелу и прате њен ток у сврху процјене ефикасности терапије.
“Постављена патохистолошка дијагноза на одређеном ткиву или органу, усмјерава оптимални терапијски модалитет за сваког пацијента, те се у дијагнози морају изнијети сви прецизни релевантни и прогностички параметри, како би онколог могао приступити адекватном лијечењу пацијента”, нагласила је др Плеша.
Она додаје да се у патохистолошкој лабораторији обрађује сав оперативни материјал који подразумијева цијеле органе или њихове дијелове, а који се уклањају током хирушких операција, биопсија која подразумијева мали узорак ткива и служи у дијагностичке сврхе, а оне могу бити иглене или ексциозне. Обрађују се течности и брисеви за цитолошку дијагностику, свјежи узорци за “еx темпоре” дијагностику на леденом резу током саме операције.
“Сваки узорак који стигне у патохистолошку лабораторију мора бити адекватно спакован у медицински предодређену посуду и потопљен у формалин који је фиксатив и који помаже у очувању ћелија у ткиву. Посуда са узорком мора бити правилно обиљежена, неопходни су лични подаци пацијента и врста ткива са локализацијом са које је узорак узет”, истакла је специјалиста патологије-супспецијалиста цитологије.
Поред основне, рутинске обраде ткива и бојења препарата хематоксилином и еозином (Х&Е), те специјалног хистохемијског бојења које се ради у нашој Служби, данас се примјењују и методе савремене патохистолошке дијагностике: имунохистохемија, ин ситу хибридизација (ИСХ), флуоресцентна ин ситу хибридизација (ФИСХ), цитогенетске анализе и ПЦР што се за наше пацијенте обавља у Заводу за патологију УКЦ Бања Лука.
„Патологија се брзо развија и игра кључну улогу у дијагностиковању, лијечењу и превенцији болести, У будућности ће бити важна за развој персонализоване медицине која се темељи на индивидуалним карактеристикама пацијента. То ће укључивати кориштење молекуларне и геномске патологије за прилагођавање терапије сваког пацијента. Играће важну улогу у развоју нових технологија за лијечење болести, укључујући генску терапију, терапију ћелијама и имунотерапију”, нагласила је прим. др Плеша.
Прим. др Плеша каже да су претходне четири године обиљежене просперитетом како у Служби патологије, тако и у цијелој Болници. Успјешно су ријешени проблеми који су дуго перзистирали.
“Службу за патологију чине адекватан простор, опрема и кадар, те се о сваком сегменту мора подједнако бринути. Служба је подмлађена, примљен је љекар на специјализацију из патологије, а након одласка једног лаборанта у пензију и након одређене паузе, примљен је нови лаборант. Урађене су многе промјене, обављен је сервис постојеће опреме, купљена је нова цитоцентрифуга за припремање цитолошких размаза, те аналитичка вага. Редовно смо снадбјевени свим потребним реагенсима”, истакла је прим. др Плеша.
Она оцјењује да је у оваквом амбијенту дошло до наглог пораста посла, те су у претходној години обављене 4694 патохистолошке и цитолошке анализе што је рекорд у протекле 23 године од када постоји Служба. Судећи према прва три мјесеца ове године, тренд раста посла ће се и наставити.
“Важно је напоменути да се великим залагањем свих запослених патохистолошки налаз заврши у рекордном року за два до четири дана, а цитолошки налаз за један до два дана, те патохистолошки налаз као важна карика у процесу дијагностиковања болести и лијечења пацијента не представља кочницу. Годишње у овој служби се уради и 15 до 20 феталних аутопсија, а свакодневно се раде и хитне, интраоперативне биопсије. Мањи број биопсија се након комплетне обраде шаље у УКЦ Бања Лука у Завод за патологију случајевима када је потребно урадити имунохистохемијску и молекуларну анализу што се чека 20 дана до два мјесеца”, закључује прим. др Плеша.
