Мартовски погром Срба на Kосмету прије 19 година, један је од најтежих масовних злочина у новијој европској историји и мрља на лицу међународне заједнице која га је дозволила, а мржња према Србима и свему српском и даље је присутна код представника албанске политичке елите у Приштини, рекао је директор Kанцеларије Владе Србије за Kосово и Метохију Петар Петковић.
„Не само да смо остали ускраћени за кажњавање одговорних, већ смо сведоци да је политичка и друштвена атмосфера из које је овај страшан догађај проистекао и даље присутна и да је, штавише, шовинизам и мржња до данас идеолошка константа у Приштини“, рекао је Петковић.
Он је поручио да ова и будуће генерације, имају обавезу да његују сјећање на жртве и да не забораве чињеницу да је било планирано да српски народ и све што свједочи о његовом вишевјековном трајању на простору Kосова и Метохије, буде дословно обрисано за неколико дана у масовном таласу насиља.
„Дужни смо да се сећамо наших страдалника, порушених кућа и светиња, јер наши сународници су убијани и прогањани, не зато што су то нечим заслужили, већ због онога што јесу, а слична судбина је могла да задеси било ког припадника нашег народа. Зато осећај јединства и националне солидарности, јесу вредности које и данас, 19 година касније и у будућности морамо да афирмишемо“, навео је Петковић.
Он је нагласио да, нажалост, угроженост српског народа на Kосову и Метохији није нестала, зато што је болест шовинизма и мржње према Србима и свему српском и даље присутна међу представницима албанске политичке елите у Приштини.
„Политичари у Приштини се и данас надмећу ко ће гласније и ватреније да мрзи Србију и Србе и то се готово свакодневно види у бројним нападима на Србе и њихову имовину, али се то препознаје и у паничном страху Приштине од заједнице српских општина, која је једини оквир заштите српског народа и њихових права на Kосову и Метохији“, навео је Петковић.
Он је истакао да то што Србија не заборавља не значи да је заробљена у прошлости, већ да је одговорна према свом народу и његовој будућности, водећи рачуна да се таква несрећа никада више не догоди.
„А реч је о погрому који ће остати мрља на лицу међународне заједнице у чијем присуству су хорде албанских екстремиста етнички очистиле многа српска места, побили невине људе, спалили цркве и манастире. Српски народ се, у складу са својим тешким историјским искуством, памћењем чува од понављања страдања и националних голгота“, рекао је Петковић.
Он је додао да су Срби, истовремено, окренути будућности и тражењу чврстих основа за складан суживот и сарадњу са свим народима са којима дијели балканске просторе, уз очување виталних државних и националних интереса.
„У свим стратешким промишљањима будућности, Kосово и Метохија остаће наше централно државно и национално питање, а безбедност нашег народа и духовно и културно наслеђе у покрајини, биће највиши приоритет наше националне политике на челу са председником Александром Вучићем, који је својом одлучном политиком залог да нам се погром никада више не понови“, рекао је Петковић.
У мартовском погрому 17. и 18. марта 2004. године убијено је најмање 19 људи, од којих су 12 били Срби. Око 150 Срба је рањено или премлаћено у кућама.
Убијени су Боривоје Спасојевић и Јана Тучев у Kосовској Митровици, Ненад Весић је подлегао ранама задобијеним од бомбе у Липљану, Добривоје и Борко Столић у селу Драјковце у општини Штрпце, Слободан Перић у Гњилану, Златибор Трајковић у Kосову Пољу и Драган Недељковић је изгорио испред улаза у Богословију у Призрену.
Према званичним подацима Унмика и Kфора, протјерано је око 4.000 Срба, уништено 800 српских кућа и запаљено 35 манастира и цркава, а више десетина српских гробаља девастирано.
