Српска корачница „Марш на Дрину“, композитора Станислава Биничког, први пут одјекнула је улицама Ниша, тек ослобођеног у Првом свјетском рату, 12. октобра 1918. године.
Уз звуке марша побједоносно је корачала Дринска дивизија српске војске.
„Марш на Дрину“ је традиционални српски марш који је компоновао Станислав Бинички у Ваљеву почетком Првог свјетског рата у част побједе српске над аустроугарском војском на Церу и команданта Гвозденог пука Миливоја Стојановића.
Ова пјесма постала је симбол храбрости Срба у Првом свјетском рату, који су, упркос великим губицима у људству, из тог рата изашли као победници.
Побједа малобројне српске војске над надмоћном аустроугарском војском истовремено је и прва побједа савезничких сила у Првом свјетском рату.
Композиција „Марш на Дрину“ добила је највише гласова на референдуму о државним симболима Републике Србије 1992. године.
Међутим, референдум је касније поништен због недовољног одазива гласача.
Пјесма је остала неслужбена химна Србије све до 2004. године, када је пјесма „Боже правде“ проглашена за националну химну Републике Србије.
