Политиколог Филип Матић оцијенио је да је извјештај Меморијалног центра Сребреница о наводном негирању геноцида само памфлет бошњачке националне реторике и политике и истакао да је у овом акту главна мета стављена на чело медија из Републике Српске и Србије, те појединачних личности из јавног, политичког и академског живота ове двије земље.
Он сматра да је извјештај Меморијалног центра Сребреница “безнадежна ствар” којој Срби и српски медији не требају придавати много пажње, јер је његова једина сврха да изазове реаговање.
Матић је за Срну навео да Меморијални центар Сребреница, као продужена рука бошњачке политике напада све што јесу институције Републике Српске, укључујући и медије.
“У овом моменту није сметња ништа друго до Република Српска и све оно што су стубови Републике Српске, а свјесни смо да су и Срна и РТРС, као и остали медији стубови Српске, скоро једнако као и институција предсједника, Народне скупштине”, истакао је Матић.
Према његовим ријечима, у овом извјештају се наводи и да је Меморијални центар основан одлуком високог представника, што значи да није резултат рада било којих домаћих инситуција, што показује карактер самог центра, као и извјештаја који објављују.
“Овај извјештај је баналост, јако лоше методолошки урађена ствар. Ако посматрамо са научне стране, избјегавају се тачност, истинитост и постепеност у раду, а недостају хипотеза и методе рада”, наглашава Матић коментаришући извјештај Меморијалног центра Сребреница у којем је навдено да су забиљежили 90 случајева негирања наводног геноцида, од маја 2022. до маја ове године у објавама медија на интернету и изјавама јавних личности у БиХ, Хрватској, Србији и Црној Гори.
Матић објашњава да је иста суштина настојања овог центра и међународне заједнице у БиХ, а то је, између осталог, да се јавност у земљи што више дијели.
“Да се јавност у БиХ што више дијели и што више фокусира на ратнохушкачку реторику, да се што више обнављају ствари из историје, биле оне тачне или нетачне”, оцијенио је Матић.
Говорећи о самом садржају извјештају, Матић наводи да је разочаран тиме што је забиљежено 90 случајева наводног негирања “геноцида”, те да је очекивао да се као народ више бавимо истином.
“Тих 90 случајева које су они препознали је јако мали број. Ми Срби јако мало радимо на прионалажењу истине из периода од 1992. до 1995”, оцијенио је Матић.
