Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Душко Милуновић захвалио је данас свим учесницима одбране западног дијела Републике Српске у септембру 1995. године који су били храбри да одоле далеко јачем непријатељу и одбране своју територију, слободу и част.
„Сигуран сам да они, на оној страни Саве и Уне, који су преживјели, дубоко жале што су ногом крочили на нашу земљу. Нека им то буде опомена, а ми овдје имамо Спомен-цркву Свете Петке и спомен-крст код кога ћемо се молити сваке године и сјећати се наших страдалих“, рекао је Милуновић.
Милуновић је подсјетио да је Дубица гранатирана и 1991. године, а да су 1995. у агресију кренули они који су жељели да изврше завјет својих предака у Другом свјетском рату.
„У периоду од 1941. године овдје је спровођена политика Независне Државе Хрватске, која је на почетку имала у свом програму економско и политичко уништење Срба, а одмах потом и физичко уништење. Они су то здушно радили у овим нашим крајевима. Готово да нема овдје човјека чија породица није страдала у Другом свјетском рату“, рекао је Милуновић.
Он је нагласио да је дуго времена требало да прође да би се јасно говорило шта се у ствари десило у том рату, односно да су то били Хрвати и муслимани у регуларним јединицама НДХ, усташама и домобранима, које су пуне четири године харали и убијали.
„Дубица је општина која је у Другом свјетском рату изгубила 53 одсто становништва, одмах иза Лењинграда у Европи процентуално најстрдалнија општина у Европи. Ово морамо да понављамо и не смијемо и нисмо заборавили јер су нама преживјели говорили о томе“, рекао је Милуновић током централне манифестације поводом обиљежавања 27 година од одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије.
Милуновић је навео да су припадници војске и полиције Републике Српске бранили своје територије од далеко надмоћнијег непријатеља.
„Они су се опремали у Њемачкој, а послије тога на Страдуну код Загреба увјежбавали су како да пређу овамо и заврше своју злочиначку мисију. Добили су најбољу опрему, наоружење и обуку и технику од НАТО пакта. Нису могли да им дају срце довољно велико да побиједи наше јединице и народ на овим просторима“, рекао је Милуновић.
Он је истакао да агресор није као 1941. наишао на голорук народ који су разним преварама одводили на стратишта, већ наоружане борце, спремне и опредијељене да бране своју слободу, огњишта, породице и своју част.
„То су и учинили. Десетковали смо њихове најбоље и наспремније јединице. Поред војске, велика је била улога полиције Републике Српске, нарочито овдје у Дубици и авијације, која је дјеловала без обзира на забрану лета“, рекао је Милуновић.
Генерал Војске Републике Српске и учесник одбране западних граница Српске Момир Зец рекао је новинарима да су борци, команда и једнице на простору од Новог Града до Градишке били одлучни да се одбране.
„Друге линије није било. Да је ово пало, питање је да ли би било Дејтона и како би изгледа Република Српска. Ми смо имали низ борби и операција у Одбрамбено-отаџбинском рату, али могли смо имати поправни. Овдје није било поправног, ово су биле завршне операције које су договорили Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић, уз, како они кажу, допуштење западне администрације“, подсјетио је генерал Зец.
Он је истакао да је циљ био да се заузму мјеста и градови у западном дијелу Републике Српске, а затим и Бањалука.
Зец је истакао да су Козарску Дубицу, Нови Град и Костајници бранили само дијелови јединица који су остали на том подручју, пет радничких батаљона и прњаворска бригада.
„Људи су били одлучни да се одбране, јер иза њих је био народ. Да су поспустили, поновила би се историја, а та историја је била веома трагична на овим просторима. Хрвати су сами рекли да им је то био једини пораз у домовинском рату“, рекао је генерал Зец.
У Козарској Дубици је, у организацији Одбора Владе Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја одржана централна маниФестације поводом обиљежавања 27 година од одбране западних граница Републике Српске од хрватске агресије.
На подручју Козарске Дубице, Новог Града и Костајнице у хрватској агресији убијено је 107 лица, од којих 56 цивила и 51 припадника оружаних снага Републике Српске, док је 101 лице рањено.
Насеља и градови су претрпјели велика разарања и штете, а према подацима општинских комисија о процјени материјалне штете, у Новом Граду она износи 83,3 милиона КМ, у Костајници 40 милиона, а у Козарској Дубици 50,4 милиона КМ.
Одбрана западнокрајишких општина од хрватске агресије сматра се догађајем значајним за одбрану Републике Српске и одлуком Владе Српске сврстан је међу најзначајније датуме новије историје.
