Потпредсједник Удружења новинара Републике Српске Мира Костовић је истакла да се Удружење новинара Републике Српске максимално ангажује да се ове године припреми закон о медијима у чије креирање би била укључена професионална медијска заједница.
Према њеним ријечима, са правим законским рјешењима који ће дефинисати медије и професионалне новинаре, њихова права и обавезе, новинари могу добити положај који произилази из одговорности посла који обављају.
“Када кажем положај, мислим и на материјални и на онај који се тиче безбједности”, појаснила је Костовићева.
Костовићева је навела да су новинари често мета вербалних и физичких напада, те упозорила да се не смије дозволити креирање атмосфере у којој се новинари истичу као проблем само зато што раде свој посао.
“Уколико се некоме не допадају теме које новинар обрађује или питања којима се бави, то му не даје за право да у јавности од њега прави мету и свјесно или несвјесно ствара утисак да је у реду нападати новинара. С друге стране, свјесна сам да и у нашој професији постоје они који се у свом раду не држе основних принципа новинарства, али њих онда не можемо ни звати професионалним новинарима”, нагласила је Костовићева.
Она је рекла да је јавна тајна да постоји значајан број медија који не поштују закон и раднике, како новинаре тако и остале медијске раднике, прије свега када је ријеч о неадекватним уговорима о раду у односу на обавезе и одговорност новинара, али и исплаћивању минималца на рачун, а остатак “на руке”.
“Има ту још појединачних примјера, али је највећи проблем то што поједини медији своје новинаре не пријављују у складу са законом, а за свој рад су јако лоше плаћени. Нажалост, тачан број медија и новинара у Републици Српској не знамо јер не постоји регистар. Такође, подаци о платама којима располаже Синдикат медија и графичара су застарјели и непоуздани”, оцијенила је Костовићева.
Она се осврнула и на измјене и допуне Кривичног законика Републике Српске, а који се тиче клевете и увреде, наводећи да новинарима, иако предлагач истиче да новинари који професионално раде свој посао немају разлога да брину, много тога још није јасно и да брину.
“Јавне расправе много касне, јер је Нацрт закона усвојен прије више од мјесец дана. Умјесто широке дебате у јавности, за коју би било времена, добићемо јавне расправе у четири града. Нема ту много простора за присуство свих заинтересованих да би и предлагач имао прилику да појасни бројне недоумице”, сматра Костовићева.
Она је додала да се новинари питају како ће се разликовати клевета и увреда и да ли је домаћи правосудни систем спреман за овакав закон, те да искуства новинара говоре да је судство сасвим неспремно да суди и по постојећим законима.
Костовићева сматра да се на јавним расправама неће чути ништа ново, али је важно да предлагач саслуша новинаре да би се на вријеме мијењало предложено.
“Уколико се ништа не промијени, суштина је у томе да ће тужиоци и судије тумачити написано, а бојим се да постојећи систем није спреман за овако уопштено дефинисане појмове. Очекујемо повољније рјешење након јавних расправа јер предложени нацрт у овом облику не можемо прихватити”, закључила је Костовићева.
Генерална скупштина УН прогласила је 3. мај Свјетским даном слободе медија да би подигла свијест о важности слободе медија и подсјетила владе да је њихова дужност поштовати и осигурати слободу изражавања.
