Српски народ из бројних крајева свијета бори се за дунуме и дунуме земље коју је имао у пуном власништву до половине деведесетих година прошлог вијека на територији данашње ФБиХ, али тешко је очекивати већи искорак јер су имања други присвојили, а на појединим темељима некадашњих огњишта подигли џамије.
Међу онима који су то доживјели је Владо Ђерић, који је 1992. године из села Ноћајевићи код Кладња избјегао у Зворник. Више од двије деценије је водио борбу са општином Кладањ и меџлисом Исламске заједнице да врати имање на којем је 1994. подигнута џамија, поред куће која је срушена двије године раније. Ђерић је својевремено причао да су их комшије Бошњаци протјерали из родног села, а имовина је спаљена и опљачкана. Када је први пут послије рата отишао у Ноћајевиће, у дворишту је затекао џамију, а иако је успио да дође и до извода који потврђује да је власник земљишта на којем је изграђена џамија, захтјеви су му одбијени као неосновани те су судови пресуђивали у корист друге стране.
– Имао сам више од 20 дунума земље, није то мало. Штала је била на средини њиве и само су ми дали “један кроз један” дио гдје је штала била и ништа више.
Кажем судији: “Извините, али то је исто као и када човјек тражи поврат стана, а дају му купатило, а остало не”. Ништа није одговорио, слегао је раменима, а предмет је отишао на Виши суд у Тузлу и пресудили су у корист оних који су отели земљу. Нисам имао више право да се жалим – казао је за “Глас”.
Џамија је и даље на земљи која му је отета.
– Шта да кажем, ни држава ни вјерска заједница, нико ми није помогао, а Фати Орловић су помогли сви док није срушена црква у Коњевић Пољу – поручио је за крај разговора.
О џамијама на српским имањима је ових дана говорио предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић, који је координатор правне помоћи избјеглим, расељеним и другим лицима из ФБиХ.
– Људи су 1992. отишли од куће са кесом и оставили у ФБиХ сву имовину коју су стварале генерације Срба. На тој српској земљи изграђено је пет или шест џамија – истакао је Радановић.
Српска и Србија су у заједничкој кампањи заштите права Срба с циљем да их што више заштити право и власништво над имовином у ФБиХ.
– Имамо апсолутне помаке након што смо афирмисали заштиту имовине у ФБиХ, јер људи су готово били дигли руке од земље и она је неовлашћено коришћена од стране Бошњака и Хрвата, а генерације изумиру, више од 80 одсто земљишта Срба је у катастарским и другим земљишно-књижним евиденцијама уписано на лица која су преминула – рекао је Радановић.
Насљедници
Ђорђе Радановић је открио да се у посљедње вријеме јављају проблеми у вези са спровођењем рјешења о насљеђивању лица која су одселила у Србију или дијаспору.
– Суд у Србији одбија да расправља о заоставштини која се тиче непокретности у ФБиХ иза лица која су преминула на њиховој територији и упућује странке на суд у мјесту гдје су непокретности. Због тога одустају и имовина остаје на прецима, временом прелази у власништво других који на терену и користе земљу – појаснио је Радановић.
