У Брадини код Kоњица, данас ће бити обиљежена 31 година од страдања српског становништва у овом селу.
У нападу 25. маја 1992. године на Брадину код Kоњица, која је до посљедњег рата у БиХ била насељена већински српским становништвом, припадници муслиманских и хрватских снага, убили су 48 ненаоружаних српских цивила, а преостале су одвели у логоре или протјерали.
Опљачкали су, а потом и спалили све српске куће, као и Цркву Вазнесења Господњег, саграђену 1938. године.
Најстарија међу убијеним жртвама, пронађеним у масовној гробници у порти цркве, била је 85-годишња Паула Вукосава, а најмлађи 11-годишњи Срђан Жужа. У логорима Мусала и Челебићи, убијена су још 22 мјештанина Брадине.
Поред Цркве Вазнесења Господњег, на мјесту гдје је сада спомен-обиљежје, била је масовна гробница.
Свештеник Бранимир Боровчанин, парох коњички, рекао је раније Срни да се српских жртава не треба сјећати са тугом, него са поносом и поручио да будућим генерацијама треба пренијети успомену на претке, који су живот дали за очување огњишта и стварање Републике Српске.
„Треба да се окупљају и да их спомињу“, рекао је парох коњички и поручио да је хришћански праштати, али и да је обавеза памтити и никада заборавити.
Боровчанин је рекао да ће обиљежавање почети у 10.00 часова Светом литургијом у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег, а потом ће у 11.00 часова бити служен помен страдалима, након чега ће на спомен-обиљежју бити положени вијенци.
Преживјели расељени Срби из Брадине сваке године у мају долазе из свих дијелова Српске и Србије, а неријетко и прекоокеанских земаља, у обновљену цркву да би одали почаст страдалима и подсјетили на злочине које су починили припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, Хрватског вијећа одбране, полиције и муслиманских паравојних формација.
Пред Хашким трибуналом за злочине над српским становништвом на подручју Kоњица осуђени су Есад Ланџо, Здравко Муцић и Хазим Делић.
Пред Судом БиХ за злочине на подручју Kоњица суди се Есаду Рамићу, Омеру Борићу, Шефику Никшићу, Аднану Аликадићу, Митку Пиркићу, Реџи Балићу, Хамеду Лукомираку, Сафаудину Ћосићу, Мухамеду Цакићу, Исмету Хебибовићу, Енесу Јахићу и Жељку Шимуновићу.
На терет им је стављено да су од маја 1992. до маја 1993. године, у оквиру широког и систематичног напада на српско цивилно становништво на подручју Kоњица, починили прогон – убиствима, силовањем, затварањем, мучењима и другим нечовјечним ђелима.
Према оптужници, они су били на командним функцијама и припадници Општинског штаба Територијалне одбране у Kоњицу, Диверзантско-извиђачког одреда „Акрепи“, полиције и стражари у логору „Челебићи“.
Са њима је био оптужен и Сенадин Чибо, али је због смрти поступак против њега обустављен.
