Српски народ у овим изазовним и тешким временима нема другог пута, осим да се окрене Христу који једини може дати снаге да се живи врлински живот, изјавио је Срни протојереј-ставрофор Дарко Ђого.
„Васкрсење Христово није један од празника, него најзначајнији празник наше године и живота, то је догађај и основа свега што јесмо“, истакао је Ђого.
Ђого указује да Васкрсење није само симбол, о чему се често погрешно прича, не схватајући шта је уопште симбол.
„Није Црква настала тако што је неко написао неку књигу, макар и Нови Завјет, па се онда ту затекла прича о Исусу и његовом Васкрсењу, већ је то јутро када су ученице и потом ученици видјели празан гроб и сусрели Васкрслог Христа – то је језгро и суштина и Новог завјета и Цркве и српског народа који је у Васкрсењу и Христу задобио смисао свог постојања, од племена постао народ са смислом постојања, културом, државом“, навео је Ђого.
Појашњавајући у чему је значај Христовог Васкрсења, Ђого је рекао да је то најзначајнији празник године и живота и основа свега што човјек јесте.
Ђого напомиње да данас човјек радије прича о гријеху него о смрти – да се читава култура поноси блудом, неуздржљивошћу, среброљубљем, а да се онда очекује друштво посвећено идејама, васпитању, доброти, солидарности.
„Не иде — каква ти је култура, такав ти је живот и обратно. А човјек умире, ма како живио. Културе и цивилизације нестају и нове настају. Зато Васкрс не треба да буде неки `симбол` наших тежњи да један дан будемо радосни и срећни већ Васкрсење Христово јесте одговор на оно најважније од свих питања: а зашто и чему живиш? Живиш да имаш – умиреш са пропадљивошћу јер `гдје је благо ваше, тамо ће бити и срце ваше`, каже Богочовјек. Живиш за Христа – умиреш са непропадљивошћу, умиреш да би се поново родио са Христом у Царству Божијем“, истакао је Ђого.
На питање колико су дани који претходе празнику Васкрсења, дани Велике или Страсне седмице, значајни за његово разумијевање, Ђого је нагласио да је без Великог поста који се прелива у Страдалну или Страсну седмицу, тешко доћи до правог значења Васкрсења.
Заправо, навео је он, од Лазареве суботе и Цвијети, ми смо позвани да са Христом пођемо у Јерусалим, да као Његови ученици искусимо ту ужасавајућу, а тако људску дискрепанцу између свечаног уласка на Цвијети и потоњег одрицања од Христа оних који су само неколико дана раније носили палмове гранчице и простирали своју одјећу пред њим.
„У нашем народном православљу Велики четвртак и Велики петак су оставили видљив траг — сви се сјећамо како су нас баке или мајке водиле на читање `12 страсних` Јеванђеља, знамо и да је Велики петак дан поста и уздржаности, када и људи најудаљенији од Цркве и завјета некако налазе снага да посте и смире се пред распетим Христом“, рекао је Ђого, професор Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву.
Па, ипак, додао је, то је само основа.
Према његовим ријечима, црквено богослужење указује на још један дубљи слој трагедије ових дана – Велики четвртак је дан Тајне вечере и Јудине издаје, почетак мрака у које ће човјечанство ступити када осуди Онога који је дошао да га спасе.
„У том смислу то нису догађаји који су се, ето, просто десили и ми о њима читамо. То је драма наше душе, трагедија свијета у коме живимо, ноћ човјечанства и нас који му припадамо. Али, иза те ноћи долази свијетли дан Васкрсења, нове Пасхе, новог ослобођења од таме и робовања“, објаснио је протојереј.
О поруци празника Васкрсења Христовог у овим изазовним и тешким временима, када се осјећа атмосфера страха и несигурности, Ђого је рекао да баш зато што су таква времена, нема другог пута, осим да се човјек окрене врлинама и Христу.
„Понекад у мојој колекцији историјских слика гледам оне црно-бијеле – на Солунском фронту или у неком рову Југословенске војске у Отаџбини или у нашем Одбрамбено-отаџбинском рату војници узели јаја и радосно се куцкају њима. Са слике видиш да том војнику у рову пише на лицу `Христос Васкрсе!`. А, манимо сада романтизовања којих мора бити, али која су често отклон од стварности – коме је теже у животу него том војнику у рову? И он налази радости“, истакао је Ђого.
Тачно је, каже протојереј, да су времена забрињавајућа – до прије неког мјесеца човјечанство се налазили на рубу Трећег свјетског рата, а засад се чини да је та могућност бар одложена.
Ђого додаје да су притисци на српски народ у цијелој нашој отаџбини и даље јаки и недвосмислени, да је народ узнемирен и забринут.
„Но, баш зато што живимо у таква времена, ми немамо другог пута, осим да се окренемо врлинама и Христу који нам једини може дати снаге да живимо врлински живот“, нагласио је он.
Ђого наводи да је човјечанство данас убијеђено да се састоји од самих голих праведника, па је зато и дошло докле и јесте – изгубио се осјећај да је потребно поправљати себе, па свијет, своју породицу, па државу, те да је потребно и једно и друго.
„Но, одакле нам снага за то и гдје да нађемо вјечити извор доброте и живота? Само у Христу. Не један дан, не неколико дана, већ увијек и у свему да нас држи воља да се поправљамо и да славимо Христово Васкрсење“, поручио је протојереј-ставрофор Ђого.
