Волио је да се нашали, а понекад кад се занесе и да подијели понеку анегдоту из свог богатог животног искуства.
Многе је ословљавао са „друже“ и око себе и с друге стране стране жице.
Ријетко кад је журио и тешко је повјеровати да је овако брзо отишао.
Овај пут заувијек, али име Горана Маунаге чувају и чуваће странице „Гласа“, његове колеге и сви који имали част да с њим проживе дио свог живота.
Горан Маунага је погинуо у суботу у саобраћајној несрећи у мјесту Љубогошта код Пала.
Рођен је 11. марта 1959. године у Сарајеву, гдје је завршио основну и средњу школу.
На Факултету политичких наука у Сарајеву, одсјек журналистика, дипломирао је 1984. године.
Каријеру је почео 1987. године у Вечерњим новостима“, а највећи дио радног вијека, од 2008. до 2018. године провео је радећи у „Гласу Српске“.
Претходно је три године провео у Независним новинама, а након одласка из Гласа постаје шеф дописништва агенције Срна у Источном Сарајеву.
Објављивао је текстове у бројним листовима широм региона, а током грађанског рата у БиХ био је уредник и новинар у листовима „Српска војска“ и „Јавност“.
За објављене текстове добио је бројне награде, како од новинских кућа у којима је радио, тако и од асоцијација са којима је сарађивао.
Горан Маунага остаће посебним словима уписан у осамдесетогодишњу историју Гласа Српске.
