У свијету се данас обиљежава Међународни дан жена као подсјетник на борбу за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца, која је почела средином 19. вијека. Међутим, и 116 година касније дискриминација жена и даље је присутна, а највише се може примјетити на тржишту рада и у кућним пословима.
Међународни дан жена обиљежава се 8. марта широм свијета, у знак сјећања на демонстрације америчких радница у индустрији одјеће и текстила које су 1857. године захтијевале боље услове рада, али и познати женски марш више од 15.000 жена у Њујорку 51 годину касније, 1908. године, које су тражиле краће радно вријеме, боље плате и право гласа.
Дан жена установљен је на Другој међународној конференцији жена социјалиста, 8. марта 1910. године у Копенхагену, на иницијативу Њемице Кларе Цеткин, тадашње лидерке женског радничког покрета.
Шта су били захтјеви женског радничког покрета
Први пут је обиљежен 1911. године у Аустрији, Њемачкој, Швајцарској и Данској, када је више од милион жена и мушкараца присуствовало скуповима на којима је захтјевано да жене гласају на изборима, да им се омогући да заузимају јавне положаје, да имају право на рад и стручно образовање.
Демонстрације радница одржавале су се у скоро свим већим европским градовима сваке године до 1915. и ширења Првог свјетског рата.
Главни захтјев био је да европске земље коначно уведу универзално право гласа. Идеја празника је позив свима да дају свој допринос укидању дискриминације жена у теорији и пракси, али и апел властима да политика која се води буде у складу са потребама жена.
Симболика црвеног каранфила
Црвени каранфил је постао симбол 8. марта, због своје повезаности са радничким покретом, борбом за права жена и идејама социјалне правде. Почетком 20. вијека Међународни дан жена настао је у оквиру социјалистичког и радничког покрета у Европи. Пошто је црвена боја била симбол радничке борбе, солидарности и револуције, црвени каранфил је постао цвијет који се поклањао женама у знак поштовања и подршке њиховој борби за равноправност.
Црвени каранфил носи и додатну симболику. Црвена боја представља храброст, поштовање и борбу за правду, док сам цвијет симболизује пажњу и захвалност. Због тога се временом усталио обичај да се на Дан жена поклања управо овај цвијет, као мали знак признања за допринос жена у породици и друштву.
У Србији се Дан жена обиљежава од 1914. године, а Уједињене нације су 8. март званично прогласиле Међународним даном жена 1975. године.
Иако се Дан жена у Србији обиљежава у многим институцијама почев од вртића, школа, фирми, истраживања која су рађена претходних година, показују да су жене и даље далеко од равноправности са мушкарцима.
Бројеви показују да жене у кући раде двоструко више од мушкараца, а упола мање на плаћеним пословима од мушкараца. Мање зарађују од мушкараца за исти посао. Неријетко послије смрти родидеља једини насљедник је син, док кћерка остаје без насљедства.
Слика равноправности мушкараца и жена у свијету је разлолика и зависи од земље до земље. У неким крајевима свијета жене су и даље потпуно обесправљене, док су у појединим земљама успјеле да досегну приближно једнак положај са мушкарцима.
Све ово указује да борба коју је симболично започела Клара Цеткин у многим дијеловима свијета и даље траје.
Ko je Kлара Цеткин, симбол Дана жена
Клара Цеткин је једна од најважнијих историјских личности у борби за права жена и сматра се симболом настанка Међународног дана жена. Рођена је 1857. године у Њемачкој и током свог живота била је политичарка, социјалисткиња и активисткиња која се залагала за равноправност жена у друштву. Свој рад посветила је борби за право гласа, боље радне услове и политичку једнакост жена, вјерујући да се права жена не могу одвојити од шире борбе за социјалну правду.
Клара Цеткин и Роза Луксембург
Клара Цеткин је била веома активна у социјалистичком покрету и посебно се бавила питањем положаја жена радница. Сматрала је да жене треба да буду равноправне са мушкарцима у свим областима живота, укључујући политику и економију. Током свог рада уређивала је и часопис „Једнакост“, који је био намијењен женама радницама и служио је као средство за ширење идеја о равноправности и социјалној правди.
Највећи допринос Кларе Цеткин, повезује се са настанком Међународног дана жена. На Другој међународној конференцији социјалистичких жена одржаној 1910. године у Копенхагену, предложила је да се сваке године обиљежава посебан дан посвећен борби за права жена. Идеја је била да се тим даном скрене пажња на потребу за једнаким правима, посебно на право гласа за жене.
Приједлог Кларе Цеткин подржало је више од стотину делегаткиња из седамнаест земаља које су учествовале на конференцији. Оне су једногласно прихватиле идеју о међународном дану посвећеном женама. Циљ овог дана био је да подстакне жене широм свијета да се организују и боре за своја политичка и друштвена права.
Захваљујући свом политичком и друштвеном ангажовању, Клара Цеткин је остала упамћена као једна од кључних личности у историји женског покрета. Њена идеја о обиљежавању Дана жена постала је симбол борбе за једнакост, солидарност и права жена широм свијета, због чега се њено име и данас везује за овај значајан међународни празник.
