“ОХР још нема високог представника, што чине неспорним Бундескабинет и сам Кристијан Шмит“, саопштено је из Адвокатске канцеларије „Радић“ из Београда.
Из ове адвокатске канцеларије истакли су да је њемачки Савезни кабинет кандидовао Шмита 20. јануара 2021. године на функцију високог представника у БиХ, а саопштење о кандидатури, Шмит је објавио на својој презентацији истог мјесеца.
Раније су из канцеларије „Радић“, затражили од њемачког Бундескабинета да опозове одлуку о кандидовању Шмита за високог представника УН за БиХ, имајући у виду да Савјет безбједности УН није дао сагласност на кандидатуру Шмита и да је „изазвао правни хаос и озбиљне проблеме у функционисању БиХ и остваривању права Републике Српске“.
„У циљу остваривања правне сигурности, затражено је од немачког Бундескабинета, да стави ван снаге одлуку од 20. јануара 2021. године којом је кандидовао Шмита за високог представника УН за БиХ“, истакли су из ове адвокатске канцеларије.
У допису Бундескабинету, Адвокатска канцеларија подсјетила је да је Шмит, одмах по објављивању те кандидатуре, на свом Њузлетеру 28. јануара 2021. године захвалио Савезној влади Њемачке што му је повјерила тај важан задатак, али је напоменуо да „међународна заједница тек треба да одобри ту апликацију“.
„Тај став сагласан је Анексу 10 Дејтонског уговора, а и свим досадашњим одлукама Савјета безбједности УН о одобрењу мандата високих представника. Према сазнању, Савјет безбједности УН није дао одобрење/сагласност на ту кандидатуру Шмита, што њему није представљало сметњу да 1. августа 2021. године обавести јавност о почетку обављања функције високог представника УН за БиХ. Стиче се утисак да је он узурпирао надлежности Парламентарне скупштине БиХ, доноси законе са обавезујућим дејством, па чак и законе којима предвиђа казне затвора до пет година за прекршиоце његових закона“, истакли су из Адвокатске канцеларије.
Таквим одлукама, додаје се у овом допису који је упућен у августу Бундескабинету, супротним Дејтонском споразуму и обавезујућим медународним конвенцијама, Шмит је изазвао правни хаос и озбиљне проблеме у функционисању БиХ и остваривању права Републике Српске.
„Полазећи од претпоставке, да то није циљ Немачке, предлажемо Бундескабинету да опозову одлуку о кандидовању Шмита за високог представника УН за БиХ“, истакли су из Адвокатске канцеларије Радић у допису Бундескабинету.
Министар безбједности у Савјету министара Ненад Нешић упозорио је ове седмице да су провјере показале да је Шмит нелегитиман и да, заправо, у БиХ представља Њемачку, а не УН. Шмитов боравак, додао је он, у БиХ је био најављен од њемачке Амбасаде, што говори да је представник Њемачке, а не УН, да је нелегитиман и да се лажно представља.
Из ОХР-а је саопштено у вези са лигитимитетом Шмита да је „Управни одбор Савјета за спровођење мира /ПИК/ 27. маја 2021. године `званично именовао` Шмита за високог представника за БиХ“, те да „израз подршке Савјета безбједности УН није правно неопходан за ступање на снагу одлуке Управног одбора ПИК-а о именовању новог високог представника“.
Русија и Кина, као сталне чланице Савјета безбједности УН, не признају Шмита за високог представника у БиХ јер његов мандат није потврђен у овом тијелу УН.
