На данашњи дан 1813. године рођен је српски писац Петар Други Петровић – Његош, црногорски владар и владика, према већини књижевних критичара највећи српски пјесник, чија је круна стваралаштва ненадмашни драмски спјев „Горски вијенац“.
У основи је рефлексивно-лирски пјесник, што је уочљиво и у његовим најважнијим дјелима, иако она имају епско-драмски облик, а његов језгровити стил обојен је снажним елементима мирног класичног стиха и свјежином народне пјесме. Глорификовао је хероизам и осјећање за слободу Црногораца, које је у националном погледу посматрао искључиво као дио српског народа. Раде Томов Петровић – из породице која је Црној Гори више од сто година давала владике – монашко име је добио по стрицу, владици и владару Црне Горе Петру Првом, познатом и као Свети Петар Цетињски, који га је одредио за насљедника.
Школовао се у Цетињском манастиру и у Топлој код Херцег Новог, а учитељ му је био и Сима Милутиновић – Сарајлија који га је упутио у историју, филозофију и књижевност. Као државник положио је темеље модерне црногорске државе, установио извршну власт и сенат, организовао судове, увео порезе и издејствовао већу помоћ Русије, али није остварио сан да заједно са Србијом ослободи Босну и Херцеговину. Такође је подигао прву основну школу, а 1834. је основао штампарију. Притиснут болешћу, умро је 1851. у 38. години живота. Остала дјела: филозофски еп „Луча микрокозма“, спјев „Лажни цар Шћепан Мали“, мисаоне и лирске пјесме.
