Цијене горива на бензинским пумпама у Српској, након једног периода мировања, нажалост поново ће бити кориговане на више у наредних неколико дана, али и седмица, јер ће нафтни дистрибутери бити приморани на то, што због одржавања рентабилности у свом пословању, тако и нових турбуленција на глобалном тржишту и раста рафинеријских цијена.
Открива ово за „Глас Српске“ директор „Крајинапетрола“ Милован Бајић, појашњавајући како није тајна да је нафтно тржиште Српске, због зависности од увоза, директно ослоњено на кретање цијена нафте и нафтних деривата на европском тржишту.
До нових турбуленција и раста цијена барела нафте дошло је јер трговци и берзански мешетари сматрају да ће након укидања строгих ковид мјера у Кини доћи до убрзаног раста њихове економије и потражње за нафтом, с обзиром на то да је ова земља највећи свјетски увозник „црног злата“. Међународна агенција за енергију чак је изнијела прогнозе да ће захваљујући Кини глобална потражња за нафтом у овој години досегнути рекордних 101,7 милиона барела дневно.
Према ријечима Бајића до новог раста цијена на бензинским пумпама у Српској би сигурно дошло у наредним данима и да није било ових нових берзанских турбуленција, јер, како је истакао, домаћи дистрибутери већ извјесно вријеме раде са маржама које су далеко мање од оних утврђених владином уредбом.
– Пошто је у јануару, по обичају слаб промет, дистрибутери се до сада нису одлучивали да повећавају цијене на пумпама и поред већих улазних трошкова. Међутим, околности нас тјерају да цијене опет коригујемо на више, поготово јер су и рафинеријске цијене дизела скочиле за седам фенинга по једном литру. Нажалост ситуација се додатно компликује због Кине, али и 5. фебруара када на снагу ступа проширени европски ембарго на руску нафту – каже Бајић, додајући како је у оваквим околностима врло тешко правити било какве процјене за колико ће цијене на домаћим пумпама бити кориговане.
Подсјећања ради забрана Европске уније на увоз сирове нафте из Русије ступила је на снагу у децембру, али ће ембарго од 5. фебруара бити проширен и на нафтне деривате који се транспортују морем. Поједини европски аналитичари наводе да ће ова нова забрана највероватније изазвати одређене проблеме у испорукама и снабдијевању дизелом, јер је Русија у протеклим годинама била највећи достављач дизела у Европску унију, пошто европске рафинерије не производе довољно да би задовољиле потражњу. Они чак наводе да би цијена дизела у овом кварталу могла достићи чак износ од 200 долара по једном барелу, јер санкције могу проузроковати глобални мањак. С друге стране има и оних који сматрају да након 5. фебруара ипак неће доћи до несташица, јер ће, како су истакли, процвјетати црно тржиште те ће танкери са руском нафтом пролазити испод радара. На тај начин посредници ће пунити своје џепове, а крајњи корисници, возачи, плаћати пех једне, како ју је назвао Бајић, сулуде политике земаља ЕУ.
– Цијене нафте због оваквих и сличних ствари варирају, али треба знати да су рафинерије те које одређују коначну цијену нафтних деривата. Ми се само с маржом уграђујемо. А рафинерије врло често калкулишу. Има ту много мутних послова. Убијеђен сам да велики играчи прије увођења оваквих и сличних санкција себе унапријед обезбиједе са одређеним количинама нафте и нафтних деривата. Нађу и алтернативе снабдјеваче, који им препродају руску нафту. На крају све то плате мали – поручио је Бајић.
Упркос томе што европске власти и компаније покушавају да прекину везе са Русијом након почетка рата у Украјини Европа је прошле године из те земље увезла скоро половину потребне количине дизела. Према званичним подацима, овај увоз из Русије је током јануара ове године износио 770.000 барела нафте, што је највише од марта прошле године.
