Послије 30 година, први пут организовано, професори и ђаци из Србије 26. октобра иду у студијску посјету логору Јасеновац.
Одабрани ученици Осме и Земунске гимназије посјетиће и Пакрац, а цијели пут је иницирао и платио Музеј жртава геноцида.
Професор историје Осме београдске гимназије Александар Марков каже да ученици боље уче ако могу да дотакну историју.
Сјећање на трагичне догађаје из прошлости, уколико је засновано на знању и на хуманистичким вриједностима, катарзично је, рекао је у за РТС директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић.
Говорећи конкретно о предстојећем путовању, професор Марков каже да ће стотину ђака и професора ићи на ово путовање, а све трошкове сноси Музеј жртава геноцида.
– Одзив је велики, сада имамо и ученике на чекању, јер је број ограничен. Критеријум је био да су ђаци са језичко-друштвеног смјера и да имају пет из историје. Било је пар ученика који су испуњавали критеријуме али нису добили дозволу родитеља – објашњава Марков.
Директор Музеја жртава геноцида каже да разумије поједине родитеље који су резервисани, али да нема никаквих разлога за бригу.
– Ђаци из Републике Српске и других земаља одлазе и у Јасеновац и у Пакрац. Разумијем бојазан дијела родитеља, али вјерујем да ће ово студијско путовање показати да је оно једно сасвим уобичајено – каже Дејан Ристић.
Ученици боље уче ако могу да „дотакну историју“, истиче професор Марков, и додаје да ће моћи да разговарају са стручњацима управо из те области.
– Ако изађете из уобичајене улоге наставника, ученици сами проучавају и истражују. Они постају истраживачи и кустоси. Имали смо иницијативу недавно да се наставна недјеља скрати на четири дана, хајде да то промијенимо и да четири дана имамо класичну наставу, а да пети дан буде посвећен интересовањима ученика и специфичностима предмета, гдје би се организовале посете музејима, студијска путовања и слично – рекао је професор Марков.
Када је оваква врста сјећања конструктивна и важна, а када продубљује анимозитет између двије државе?
– Сјећање на трагичне догађаје из прошлости, уколико је засновано на знању, на хуманистичким вриједностима, катарзично је и то је начин да досегнемо мир и толеранцију. Сјећање засновано на мржњи, на потреби за осветом и насиљем је антисећање и то је оно против чега се Музеј бори управо образовним програмима – наглашава Дејан Ристић.
Директор Музеја жртава геноцида каже да ово није прво студијско путовање које финансира Фондација Музеја, и да је ове године већ подржан одлазак 10 школа и свакако ће наставити у зависности од средстава којима Фондација Музеја располаже.
