У Београду је на данашњи дан 1918. године проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, са принцем Александром Првим Карађорђевићем као регентом и Београдом као пријестоницом, која је касније преимеонована у Југославију.
Уједињење југословенских народа омогућила је побједа српске војске у Првом свјетском рату, а у нову државу укључене су независне предратне државе Србија и Црна Гора, као и територије у саставу поражене Аустроугарске /данашње Хрватска, Словенија и БиХ/.
Представници Далмације и велики дио хрватске интелигеције ултимативно су тражили уједињење са Србијом и Црном Гором, свјесни да је то једини начин да афирмишу своју нацију јер своју државу нису имали никада у историји.
Краљевина Југославија већим дијелом захватала је Балканско полуострво, а мањим Панонску низију.
Постојала је од 1. децембра 1918. до 29. новембра 1945. године, а на посљедњем предратном попису имала је 13.934.038 становника.
Хрватски фашисти или усташе учествовали су у атентату на краља Александра Карађорђевића у Марсељу.
Током њемачке инвазије 1941. године највећи број Хрвата, муслимана и Албанаца стао је на страну окупатора и касније учествовао у прогонима и геноциду над Србима.
На пепелу прве Југлавије створена је друга, вољом југословенских комуниста, која се распала деведесетих година прошлог вијека, када су поново Хрвати, Словенци, муслимани и Албанци кренули у сецесију.
