У Народној библиотеци на Сокоцу отворена је изложба „Срби ливањског поља – кроз векове“ и представљена књига „Огњена Марија Ливањска“ Буде Симоновића, у којој је централна тема јама Равни долац на Динари у коју су бацани Срби тог краја.
Симоновић је испричао да је дошао на идеју да пише књигу о страдањима Срба у Ливну и Ливањском пољу након што је до њега допрла прича о споменику у том крају, на коме су поред имена домаћина уписани бројеви убијених чланова њихових породица.
Трагајући за истином, која је скривана у поратној Југославији, Симоновић је навео да је долазио до људи који су свједоци или преживјели стратишта на подручју Ливна, у којима су их у највећим броју случајева убијали комшије Хрвати.
„На овим просторима, у тих седам/осам јама које сам обрадио у књизи, дошли смо до списка са именима 1.587 жртава, од којих су готово половину чинила дјеца до 15 година, по имену, презимену, али мислим да има неких до којих нисмо дошли“, рекао је Симоновић.
Говорећи о тим злочинима, Симоновић је више пута истакао да је то уништавање српског народа било раније планирано и да није ријеч о групама убица који су се отимали контроли тадашње НДХ, како се често жељо приказати.
Након разговора са Станом Црногорац из села Челебићи, која је преживјела голготу јаме Равни долац на Динари у коју је бачено 218 Срба, од којих је 14 преживјело, Симоновић је одлучио да његова првозамишљена репортажа прерасте у књигу „Огњена Марија Ливањаска“.
Књига је послије прве промоције 1991. године доживјела десет издања, преведена је на енглески, а ускоро ће и на руски језик.
Изложбу са паноима који приказују живот ливањских Срба, њиховој борби за опстанак и страдање кроз ратове, организовало је Удружење „Огњена Марија Ливањска“.
На паноима су приказани документи из преднемањичког периода, из османлијског доба и времена аустроугарске власти када се „замеће слој будуће српске грађанске класе“ и када су Срби, спремни на патњу и борбу, успјели сачувати свој идентитет и интегритет.
Члан Удружења Дијана Ковачић рекла је на синоћњој изложби да су на овај начин дјелимично, по историјским етапама, представљени живот, достигнућа, борба и страдање српског народа на подручју Ливна кроз историју.
Ковачићева је истакла да су тиме жељели свијету да покажу да српски народ није само ратовао борећи се за своје мјесто под сунцем, већ је и радио, градио и показао стваралачку моћ, оставивши културне споменике и баштину, о чему свједоче ћирилични документи, легенде и записи.
Према њеним ријечима, панои ове изложбе говоре и о страдањима ливањских Срба кроз два свјетска рата, када су горко платили распад држава у којима су бар на кратко живјели у миру.
„У већини ливањских села данас уопште нема Срба. На подручју ове општине једва их је која стотина, чијим је рукама на чување повјерена заоставштина стварана вјековима, као и сјећање на жртве које су генерације подвеле за очување националног бића“, рекла је Ковачићева.
Она је нагласила да је мотив ове изложбе да подсјети шта су Срби све добили у насљедство, да наслијеђено сачувају, да поштујући претке томе уче потомке.
Књижевно вече, којој је присуствовао велики број заинтересованих, организовала је Народна библиотека Соколац, уз сарадњу са Удружењем „Огњена Марија Ливањска“ из Београда.
